Kuca

Moje uspomene su moj rodoslov
Zivimo zajedno u incestuoznoj komuni
u kojoj naizmenicno radjamo
ja njih i one mene
One nose moje ime
ja sam kuca na ciju adresu stizu
zastarela pisma

Ljudi, te prenaseljene kolonije
prolaze jedni kraj drugih
bremeniti unutrasnjim svetovima
I kad se sudare
kao gusarski brodovi spremni da pljackaju
pripiju se jedni drugima
uz topla i hladna mesta
otvore kofere i rasire kosulje
odgurnu kapke sa ociju i topovskih rupa
I u njih udje rulja novih uspomena

Svrha mog postojanja
je da se nastavim kao memorija
u kuci mog deteta
Ona ce me umnozavati
i oblikovati u isecke
za mozaik koji ce sklapati
celog zivota
I nista nece poneti iz moje kuce
Sve moje uspomene umrece
na isti nacin i u istom danu
A ja cu nastaviti da zivim
nimalo nalik sebi

Advertisements