B.l.o.grr.

U lutanju po blogovima – jedan me odvede do drugog pa drugi do treceg, i tako dalje, i to samo na nasem jeziku, odnosno jezicima – dosla sam do jednog otkrica: Gospo moja, koliko ih ima! Dobro izgledaju, dobro su i pisani. Ako se to pomnozi sa drugim jezicima, relativnim materijalnim blagostanjem, i brojem stanovnika drugih zemalja: Gospo moja, kakav uzas! Milioni ljudi. ispred monitora. tastatura. ispisuju. svakodnevno. milione reci. da neko cita. da ih neko voli. da sve zaboravi. da sve zapamti. umesto suza. umesto resenja. umesto ljubavi. ili drzanja za ruke. nije dovoljno. nije dovoljno. nije dovoljno

Inteligencija je bila najredja pojava u Univerzumu kad sam bila mala. Slagali su me bili – nije uopste retka. (A nije retkost ni da su me lagali). Samo ljudi ima preko sest milijardi. Namnozili su se kao sto se i svaki drugi organizam namnozi kad mu se moze. Inteligencija sa tim nema veze. Ne, mnozenje se vrlo strogo drzi podalje od inteligencije. Cemu onda inteligencija, nas ponos nad drugim zivim bicima, i izgovor?
Pogresno pitanje. Inteligencija je slucajnost, ali kad je vec tu –
– postoji nesto za sta je inteligencija apsolutno idealna: depresija. Pre pojave inteligencije depresija nije postojala. Valjda ce neka fondacija odvojiti pare za takvo jedno istrazivanje pa da se i zvanicno potvrdi. Da je inteligencija beskorisni talenat. Kao beskorisni talenat inteligencija mora da se dokaze, i posto joj to ne uspeva, prikaci necemu, i ona se najbolje slaze uz depresiju. Idu savrseno jedna uz drugu.
Inteligencija nije uvek beskorisna, medjutim broj ljudi koji zaista cini korisne stvari i za to koristi inteligenciju je neverovatno mali.
Inteligencija je trece oko, na koje niko ne vidi narocito dobro kuda ide, ali moze da gleda uvis recimo, sto zaista nema neke prakticne primene u svakodnevici.
Inteligencija izmislja igracke kojima se sama zabavlja. Jer, inteligenciji je dosadno.
Inteligencija je juicy. Iz nekoga izadje med, iz nekoga otrov. I jednog i drugog ima puno. Ulice su lepljive, klizave, prljave od izmesanog otrova i meda.
Inteligencija je usamljena. Ona se ogleda u svakom ogledalu i ocima drugih ljudi i zivotinja, i ima sta da vidi, ali to nikad nije dovoljno.
Inteligencija je trofej. Kao zene izvesnih uspesnih muskaraca. Ona moze vise od toga sto se od nje ocekuje, ili trazi, ona umire od zelje da pokaze vise od toga sto se od nje ocekuje, ili trazi, medjutim njena uloga je napisana za predeo ispod vrata, i tu nema mnogo price.
Inteligencija je uplasena. It gets bullied a lot.
Inteligencija poseduje emotivni zivot koga ona voli ali on nije inteligentan, jos je retko kada voli za uzvrat. Neretko je i lenj. U njemu lezi izvor njene najvece tragedije, zakljucila je Inteligencija.
Inteligencija pati. Zato sto je depresivna i usamljena, i boli je trece oko, i puna je otrova i meda, i najcesce bespomocna, i nesrecno zaljubljena, i zato sto biti Inteligencija nije lako. Slavljena, beskorisna, promasena, i prazna.
Ovih dana put Inteligencije je put blogera. Za gledanje uvis, ili u sebe – ista stvar.
Kakva steta. Kakva koitirana globalna steta.

 

Advertisements