Dijagnoza

Niz dogadjaja koji je doveo do mog razgolicenja jutros je zapoceo prekjuce jednom obicnom manifestacijom prehlade – bolelo me je lice. Odnosno, bolela me je glava, ali ne onaj uobicajeni deo koji je obicno pokriven kosom ili chelo vec cela desna strana glave, ukljucujuci lice. Kad bih pritisla na desni obraz uzvratio bi bol. Kao da sam imala nevidljivu modricu, ali iznutra. Upaljeni nervni zavrseci, je verovatna dijagnoza takve jedne senzacije.
Bol u licu je bio tu i juce, samo je jenjavao. Ali je zato juce bio vrlo hladan dan, uz jos hladniji vetar, koji mi je ostavio crvene pecate na oba obraza. Nekroticno tkivo, je verovatna dijagnoza te neprijatnosti, samo sto ova ne boli.
Zvao me je sinoc jedan prijatelj koji kad mu dodje da place ili jauce, zove me telefonom i ja ga slusam. On obicno otegne sa pricom, i kad meni dodje da zaplacem ili jauknem, ja mu kazem da ne mogu vise. I tu se lepo rastanemo. Tako je bilo i sinoc. Umro mu je jedan prijatelj od raka i juce je bio na sahrani. Tema je visila nad nasim glavama na suprotnim linijama telefonske veze, ali nismo u stvari pricali o smrti – o njoj nema sta da se prica. Zivot je jedina materija koju zaista poznajemo, a i tu se ne snalazimo nesto narocito dobro.
Jutros me vise ne boli obraz, crvenilo je manje, ali jos nisam bila napolju. Imam armiju reci-dobrovoljaca u glavi na jednu temu, upalim kompjuter, procitam par mail-ova, svratim na prozu neurozu, nesto im server kasljuca, svratim na Kisobran ali nista mi se u stvari ne cita, otvorim par blogova sa linkovima pa ih odmah i zatvorim – svi ljudi na netu, njih bezbroj miliona, placu za paznjom, i to je nekim danima podnosljivo a nekim ne – odem na B92, i tamo neki ljudi pustaju muziku. To mi se svidja ovog jutra. Odnosno, dopale su mi se dve-tri stvari iz selekcije koju sam otvorila, ali ja sam vec kod prve, i najbolje, ustala i skinula se.
Lover, You Should’ve Come Over, i Jeff Buckley. Intimna pesma i intiman glas. Sta drugo uraditi?
Lepo jutro, je precizna dijagnoza ovog postupka.

Advertisements