Imaginarni portret umetnika

Iako sam naslov filma ‘Fur: An Imaginary Portrait of Diane Arbus’ kaze da se u njemu koristi puno interpretacije, autori su na pocetku ubacili tekst kojim objasnjavaju da su sebi dali dosta slobode i da je njihov pokusaj samo jedan moguci pogled u umetnika i procese i ljude koji je motivisu i oblikuju. Meni je to zvucalo najvise kao izjava ljubavi. Moguce je da bi neko snimio film i o nekome koga ne voli, prezire ili cak mrzi, ali tu su druge motivacije na delu. Kada se oko predmeta obozavanja stvara jedno delo, onda ocekujem nadahnutost autora svojim subjektom. I film je veran tom principu. Sto nije mali izazov kada je istorijska licnost u pitanju. Verovatno bi bilo lakse, i manje hrabro, da je lik malo zamazan, sa drugacijim imenom i par promenjenih okolnosti. Stvoriti fiktivnu pricu oko stvarnog lika je nezahvalan posao, i film je uglavnom dobio lose kritike. Meni se jako dopao. Lirican, vizuelno primamljiv za voajerisanje (ipak je umetnost fotografije u pitanju), taktilan (Diane dolazi iz bogate krznarske familije i sam naslov kao i glavni motiv u filmu je krzno, od zivotinjskog koje izaziva odbojnost do ljudskog koje je neocekivano privlacno), erotican, i u njemu jedna neortodoksna ljubavna prica. Desava se u 50-tim, kada se zene u Americi guse u svojoj savrsenoj ulozi kojoj se sada ne moze vise pobeci – i TV se uselio u kuce da im zateze struk, izbeljuje carape, deli recepte za porodicne vecere. I onda se na sprat iznad useli neko neocekivan.

Diane Arbus je iako priznata za jednog od najvecih americkih umetnika 20-og veka bila cesto napadana da je eksploatisala svoju subjekte, narocito one jadnike po mentalnim institucijama, travestite i druge nepodobne. Uvek me iznova iznenadi koliko je puta umetnicka kritika u stvari obican trac o licnosti umetnika, umotan u elokventni elaborat i socijalnu perspektivu. Ciju? Svako na nekome zaradi, ali je u tome umetnik mnogo posteniji.
Link na jedan fin prikaz zivota i rada Diane Arbus:
http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9D02E1DB173BF937A2575AC0A9659C8B63&sec=&spon=&pagewanted=1

Advertisements

Too little

Sanjala sam poznate ljude nocas. Jedna medju njima rekla mi je da vise ne umem da hodam onako kako pamti. Vrisnula sam ljutito.
U snu sam cekala nekoga ili nesto, ne pamtim, ali sto sam cekala nije doslo. Jutros poznata lica nisu vise bila tu. Tisinu prekidaju udaljeni zvuci aviona, priguseno zujanje iz zidova, slabi naleti vetra na prozore. Ovakav dan se moze preci samo laganim hodom.

Mmmm…

Ms. Dinah Washington peva
‘Mad About The Boy’
I ja zazmurim kao da pred sobom imam mikrofon
i pozelim da svi muskarci opet postanu decaci
Mmmm…
Vazduh mirise na vanilu
biber na mom jeziku
Zene tope asfalt sporim koracima
u crno-belom filmu svacije mladosti
Prefinjeni hod moje majke
po ulicama mog detinjstva
Ko ga jos pamti osim mene
Seksepil za vecnost
A mogla sam se zvati kao ruska lepotica
ili holivudska diva
Zauvek ce ostati misterija
da li bi u Americi leta 69-te
southern belle Balkana
ostavila muza
i otisla da okusi slobodnu ljubav

Ja bih

Jedna druga Gloria
je jednom rekla da ce kad ostari
nositi mini suknju i dobacivati lepim decacima
Ona je Amerikanka, oni uvek izmisljaju
i vole da budu u centru paznje
Ja ne znam sta zelim
uhvacena u nistavilu izmedju dve kulture
i sa nasledjem kome dugujem
ovu mesavinu mizerije i radosti
Neko je negde uvek budan i sabira moje dugove
Ne, nista ne priznajem
samo razmisljam da li ce jednom neko
i ove ulice pamtiti moj
prefinjeni hod
Mmmm…
Too much jazz