Afera

Imam aferu sa njegovim glasom
Obecao je da mu nece reci
On posrce dok pricamo
pod teretom svakakvih
ali fundamentalno nesavrsenih ljubavi
i bezobrazno ocekuje da mu pomognem
pogladim ga po bolno zategnutim zicama i
zaspem kaskadama egzoticnog smeha
Onda se pridigne, omeksa
i povede me u intimne odaje
Svih Gresaka
Tu one zive u asketskim celijama
i mrze ga kad ih pokazuje sa zadnjim namerama
Ipak, poziraju za posetioce
i okrecu svoju najbolju stranu
Zabrinut je da mi ne bude hladno
i grli me neznim prstima samoglasnika
Oni promene ritam njegovog disanja
na trenutak
oklevaju nad mojom kozom
i bez zurbe, u besprekornoj koreografiji
ispuste gomilu gladnih
suglasnika
Stresem se pod ujedima
nasmejem pomalo bez daha, previse ih je
i promenim temu

Njegov glas mi prica hiljadu i jednu lepu pricu
svake noci
podmetne se ispod moje glave
i obeca kao da govori
sve jezike sveta
da ce kad ih potrosi otici do tajnog mesta
gde je zakopao jos toliko
On nista ne vidi i ne sluti
da ispod poslednjeg dana ne nosim nista
Prekrstenih nogu nestrpljivo odbacujem sate
kao carape, pustam da mi se kotrlja niz
stomak i zaustavi pred usponom
koji otvara magicna rec
Unutra ce pronaci akusticnu komoru
i u njoj ostati zauvek
zarobljen kao
eho

Advertisements

6 thoughts on “Afera

  1. Jel’ da je to tuzno kako sve lako zavrsi u patetici? Sjajna je sposobnost umetnosti da to spreci u retkim situacijama, ali ipak..
    Zato je praktikujem neokretanje. I zaborav. I jos par nekih tajnih pokreta. Ali kad sebe uhvatim ponekad kako… – uh! 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s