Lokalni talenti

Molly Johnson nije samo talenat vec i legenda. Mada, pitam se sta je prikaceno uz takvu jednu nalepnicu. Zvuci dobro ali nikad se ne zna sa ljudima.
‘Melody’ sam cula bila na radiju pre nekoliko godina kad joj je taj album izasao. Zaustavila me je usred price, usred posla, usred zivota. Bilo je tu necega zbog cega se vredelo zaustaviti.

Ovo je sa poslednjeg albuma:

Serena Ryder je novi lik na ovdasnjoj sceni. Ja sam je prvi put cula kako peva ‘Good morning, starshine…’ i onda sam odslusala jos jednom, i jos jednom. Ovo je nesto malo drugacije:

Za Jully Black sam cula tek pre neki dan. Potrazila na google-u, kad tamo, she’s a hometown girl.

Nezavisno od ove teme, koja mi je u glavi od juce ali nisam stigla da je postavim, videla sam danas neku nasu (pod nasim mislim na Yu i ex-Yu) grupu za koju nikad ranije nisam cula – na youtube-u naravno – i podsetila se kako nikada nisam volela nas pop/rock, uz nesto malo izuzetaka. (Ne volim mnogo ni ovdasnji, kad smo vec kod toga, sa izuzecima. Ovde ih ima dosta). Glavna mana je bila oscilacija izmedju pretenciozne patetike i pateticne pretencioznosti. I uvidela sam jos kako je najbolji kvalitet postignut bio u doba kada je pop/rock tek bio na pocetku, sa izuzetkom ono malo bendova u 80-tim koji su razvili svoj stil.

Ne bih bila u stanju da se upustim u diskusiju o ovoj temi, jer prosto ne pratim i moji zakljucci su izvedeni na osnovu sporadicnih susreta sa losim i dobrim primerima. Uvek se mozemo nadati boljim vremenima. I paznje vrednim izuzecima.

Advertisements