Bez naslova

Sasvim sam po strani velikih desavanja. Ne osecam ni efekte global warming-a – u mom stanu je hladno, kao i obicno.
Ne mogu da verujem da je Al Gore dobio Nobelovu nagradu za mir. I kakva je to uopste kategorija? Otkad je ustanovljena nikad kraja ratovima. Samo se sada ratovi ne zovu osvajacki ili oslobodilacki, nego su svi o donosenju mira, unosenju mira, isporuci mira…postoje firme koje se takvim aktivnostima legalno i upesno bave vec decenijama pa i vekovima – UPS, Fedex, DHS, Posta. 

Moja klinka je pre tri godine u uobicajenom obilasku kraja za Halloween pokucala na vrata jedne lepe kuce i puna uzbudjenja pokazala svoje zubice: „Trick-or-treat!“ U jednoj ruci je imala povecu kesu za slatkise a u drugoj mali kartonski kovcezic sa oznakom UNICEF-a, koji je dobila u skoli,  da se ne zabavlja dzaba nego usput skuplja i donacije za drugu decu koja pate po svetu. Vrata je otvorio postariji gospodin koji joj je sasuo u onu vecu kesu gomilu bombona i cokoladica i gledao je sav ozaren obucenu u vesticu sa visokim sesirom i rumenim obrazima na svezem oktobarskom vazduhu. Kad mu je pogled pao na kartonski kovcezic, smracio se u liku i on tu rece: „Ne verujem u UNICEF – to su sve lopovi. Ne veruj im nista!“

Pored te kuce prolazimo svakodnevno. Scena, i lekcija, su ostale trajno pribelezene u njenoj psihi. S vremena na vreme me pita – sta je on time mislio. Pokusava da shvati kako jedna organizacija koja kaze da pomaze deci, nije dobra. Zasto su joj u skoli dali taj kovcezic ako znaju da UNICEF nije dobar? (Sledecih godina nije uzimala kovcezic).

Svaki put malo popricamo. O dobrim idejama i dobrim namerama. O ljudima koji se trude i zalazu, i drugima koji lazu i mazu. O korupciji koja konkretno znaci da od jednog dolara dva centa stignu tamo gde su bili namenjeni. Kako sad to, cudi se ona jos vise? Eh, kako – odgovaram ja. Matematika je prosta stvar, ali cudna rabota. Ne zuri da porastes.

Advertisements