„I Killed a Nigga Before“

„I killed a nigga before“
Decak od 15 godina
preti drugom decaku od 15 godina
Nose prevelike majice
prevelike pantalone
i patike u kojima bi prezivela
cela porodica izbeglica
Ali oni ne poznaju istoriju
Ni anticku
ni modernu
Cak bi se moglo slobodno reci
da ne znaju nista 
„I killed a nigga before!“
vice onaj prvi
da bi ga shvatio ozbiljno onaj drugi
kao i mi
putnici u gradskom prevozu
u subotu uvece
Kaze da u dzepu pantalona ima pistolj
Baby’s got a gun
I’ve got a baby at home
Mozda i on ima bebu
Deca se umnozavaju
replikacijom
imitacijom
Detonacijom se umire
Razmrskane glave

U vozu su crvena sedista
metalne sipke i vrata
narandzasti pod od plastike
Na kraju vagona
decak se igra
rasizma i machizma
replikacijom
imitacijom
Detonacijom zalutalog metka
mogla bih umreti ovde
veceras
razmrskane glave
Na crvenom sedistu
Ili narandzastom podu
Krv se ne lepi za metal

Imam divlji poriv da pobegnem
I jedan oprecni
Da ga vaspitam
Otisla bih do kraja vagona
i prvo mu skinula patike
Skinula bih mu i pantalone i majicu
i masni kacket s glave
Now you are The Wizard of Oz
baby boy
Evo ti par crvenih cipela
One ispunjavaju samo istinske zelje
Kad hodas u njima
dobijes i dozivljaj sveta u tudjim cipelama

I jos nesto
Odbijaju da se pomere
bez ‘please’ & ‘thank you’
Kad stignes do kraja Duge
razumeces da glupost njace manje melodicno
od magarca
a on je domaca zivotinja koja je vise uradila
za ljude nego sto ti poznajes reci
Sada idi kuci
i poljubi svoju mamu
Njen zivot bi bio mnogo drugaciji
da te nije rodila
Ali to nisu price za decu

Mozda bi bilo bolje
zapoceti lekcijom iz istorije
Bio jednom jedan King
Martin Luther King
Obican covek
kao i svaki
but he had a dream
I to ima svaki obican covek
A ti si samo decak
I zato slusaj pazljivo:
Ako si ikada bio gladan
znaj da nisi
jer glad odvaja meso od kostiju
Ako si ikada doziveo nepravdu
znaj da nisi

jer nepravda lomi kosti i gazi po mesu
Ako si ikada radio
znaj da nisi
jer se od rada mrve i kosti i meso
A ako si ikada bio preplasen i sam
i kad opet budes bio preplasen i sam
oseti prvo besprekornu poziciju i sklad
kostiju i mesa
kojima nista ne fali
i zamisli da je mnogo ljudi na svetu
preplasenih i samih
U kuhinji sedi tvoja mama
kao sto ja sedim na crvenom sedistu
i ona devojka na jos jednom
Pridji bilo kojoj od nas i pitaj
da li mozes samo da nas drzis za ruku
Ne zaboravi ‘please’ and ‘thank you’
To se zove hrabrost
i za nju ti ne treba pistolj
but you need a dream
A to ima svaki covek

‘I killed a nigga before!’
Voz ulazi u stanicu
usporava i staje
otvaraju se vrata
Mi svi ustajemo i prelazimo u drugi vagon
Rodjeni na raznim krajevima sveta
okupljeni slucajem u subotu vece
gledamo u pravcu praznog vagona
i dvojice decaka
Nose prevelike majice
prevelike pantalone
i patike u kojima bi prezivela
cela porodica izbeglica

Advertisements

Ples kao metafora, recimo

Kad imas ritam ne postoji pogresan korak.
I kad vodis ili si vodjen, ti imas kontrolu.
U plesu verujes svom partneru. I racunas na njega.
Radost se ne stidi nicega. You only wish you were there.
Korak napred ili nazad je samo figura. Ne mozemo svi istovremeno napred, onda je to marsiranje.
Dobar plesac ima bolje reflekse i koordinaciju od ratnika.
Deca vole da plesu, bez izuzetka.
Modern dance je zanimljiv, ili nije, ali je najcesce kao dosadna proza, ili losa poezija. Bez ritma ne vredi. Nista.

Svi mars na ples!

Film ‘9 1/2 nedelja’ nisam zapamtila dobro, i opsti utisak je naginjao negativnom. U 5 do 11 sam videla da se daje na TV kanalu, sa pocetkom za 5 minuta. Mora da sam zato odlucila da ga ponovo pogledam, uhvatio me je neocekivano. Nekad je ta pasivna inicijativa nezivih stvari presudna.

Zaboravila sam koliko je vizuelno besprekoran. I juicy. Mickey Rourke je tada bio na vrhuncu svoje lepote. Ubrzo zatim poceo je da truli, ili se mozda skvrcio pa se onda i tukao, ko zna, ali u tom trenutku je imao pravu stvar, i seksepil vredan filmskih arhiva. Kim Basinger je bila i ostala retka lepotica. Jedino ne razumem one dugacke kapute, ali ona je i to izvela sjajno, bez saplitanja.
Scene su prave male koreografije. I fotografisane su tako dobro da vredi odloziti treptanje za kasnije.
Zanimljivo mi je da se on igra Pigmaliona, i pokazuje veliku dozu senzitivnosti koju uopste nisam uocila prvi put. Veliki uspeh filma je da njegov karakter nije arogantan. Naprotiv – very smooth. Kao i to sto igra na cestu nesigurnost lepih zena, ali to je vec neophodno. Ms. Basinger ima prirodni temperament, koji bi neki ovde nazvali tipicnim za southern belles. Takvoj jednoj magnoliji ce pre ili kasnije puci film.
Sve vreme oni naizmenicno preuzimaju uloge snage i ranjivosti, iako se naizgled drze svojih suprotnih polariteta – on pozira kao cinicna faca koja je sve videla i sve moze ali mu je nesto mrsko; ona ce se raspasti svakog trenutka na prekrasne minijature koje ce uspesno prodati u njenoj galeriji, i tako sat i po. Ali je njegova kontrola u stvari najslicnija plesnom partneru koji vodi. A u plesu postoje pravila, i partner je uvek tu da prihvati svoju partnerku, bude joj oslonac, uprkos svim blesavim figurama kojima ce je podvrgnuti. Da, da, sve vise uvidjam da one koji ne umeju da plesu ne treba pustiti blizu umetnosti, ili bilo kojih masina.  

Najcudnije u svemu je koliko me je ta neocekivana projekcija kasno uvece obradovala. Servirana kako treba. I jos – to sto sam zaboravna nije uopste losa stvar.