U cast Predrasude

Kaze Mark Twain a ja sam iskopirala: “I know that I am prejudiced on this matter, but I would be ashamed of myself if I were not.“

Theodore Dalrymple, engleski psihijatar kome je ovo pseudonim u njegovoj drugoj karijeri pisca i koji radi kao psihijatar u zatvorima i bolnicama siromasnih u Engleskoj a kao pisac objavljuje knjige i moze se citati u nekim magazinima, pise sa samouverenoscu poznavaoca i zaljenjem onoga ko donosi lose vesti. To ne znaci da je tmuran, jer onda ne bi bio dobar pisac, a on to jeste. Svetu treba uvek pazljivo pristupiti, kao gladnoj super-sized amebi – ne zali ga, prodzaraj tamo gde mozes, smej se i kad boli jer ce manje boleti, i nikad ne zaboravi na kom mestu si poslednji put video nesto lepo. Ukratko – svet treba preziveti, bar za zivota.

Sama sam po pitanju persone iz naslova na igru-pitalicu „Sta su predrasude“ napisala jednom: Predrasude se pisu velikim slovom. To je ime za neke lude, pardon, ljude.

Naravno to je zato sto volim da se igram, a ponekad se i pravim pametna. Sto ne znaci da nisam u pravu, ali sam, kao i obicno, u debelom krivu.

Ne ide bez predrasuda, kao sto ne ide ni bez lazi. Necu ni pokusati da trazim formulu koliko je dovoljno a koliko previse, zivot je previse kratak za tracenje na tako sta a danas je suncana novembarska nedelja, ali najvise zbog toga sto je u toj formuli sadrzano sve. A pronaci ‘sve’ je materija o kojoj bi trebalo zabraniti pricu. Delati moze, pricati yock.

Po pitanju sopstvenih predrasuda ne brinem – imam ih, priznajem ih i tako uvecana moja porodica nije ni gora ni bolja od drugih. Ipak su predrasude bile tu i u vreme kad su se razdvajala mora, gradio Rim, i kalio celik za maceve i one kaveze oko kukova. Ono sto me daleko vise brine su lazi. Njih ima(m) previse.

Advertisements