Istorijska fioka ili znacaj redovnog ciscenja

Od svih kucevnih poslova, koje mrzim, pranje vesa je negde pri vrhu mizerne hijerarhije. Popeti se do vrha takve jedne gomile zahteva vise od jednog razloga. Ovde ih ima koliko volis tj. mrzis.
Jedan medju njima je da u procesu razvrstavanja vesa u grupe po boji i visini temperature, nikad ne znam sta ce se desiti i da li cu na kraju sve dobiti nazad obojeno u boje sumnjivog kvaliteta, i karaktera. Takoreci hodam po zici (za ves) svaki put. Rizici su zacin zivota. Hell they are!
Jos jedan je da, kako uvek, bez izuzetka, odlazem pranje vesa do poslednjeg moguceg cistog odevnog predmeta, na kraju uvek zavucem ruku u fioku za ves i u one predele gde odgurnut stoji ‘onaj’. Zasluzuje navodnike jer pridev ‘erotski’ zahteva motivaciju, inspiraciju, pene…, ma nema veze, zahteva neku zicu (za ves? Opet?). Kod svakog susreta sa ‘onim’ rubljem padne mi mrak na oci. Mnogo vise od bilo cega drugog on je ilustrovana istorija mojih pokusaja u seksualnom artu dopadanja. To objasnjava mrak. Smeh verujem da ne treba objasnjavati.