Nikad ne reci ‘nikad’

Legla sam sinoc oko pola dvanaest, sklopila oci i otvorila ih u 9:04 jutros. Mislim cak da sam bila u istom polozaju.

Tako nesto mi se nije desilo…recimo 11 godina.

A dan juce nije obecavao. Ni dobar ni los, vise los nego dobar, vise tmuran nego svetao, uglavnom prazan iako pun posla.

Neuroza nije tako losa stvar. Ponekad ume lepo da iznenadi.

Na mukama sam (lakim) da li da ovom danu obecam specijalni status, tretman za bogove, i nakitim ga svime sto volim. Ali necu. Nista ne moram danas, i nista i necu. Samo cu zadrzati ovaj osecaj slatke tezine u udovima.

Advertisements