Maslinke – drugi dan

Jedino ih za dorucak ne jedem. Uzivam sa predanoscu kojoj obicno prethodi duga, mukotrpna i prisilna apstinencija. Izlisno je reci da nisam bila svesna da je takva kriza vladala u meni. Sada joj se sa naklonoscu i blagim zaljenjem smeskam – ne moze mi vise nista.

Vec sam razvila i metod. Za pocetak uvek zelena, bez kostice, i sa onim malim crvenim umetkom od necega, slatke marinirane papricice, pretpostavljam. Za njom ide ljubicasta, krupna, socna, nakisela. Posle opet zelena i…tako redom; ne brojim ih vise. Guram u stranu male, crne, smezurane. Sa njima cu drugom prilikom o smislu hiljadugodisnjeg drveta, epovima, i slatkoj osveti poslednjeg u redu.

Nikada nisam bila zadovoljnija u ovom zivotu kratkotrajnih zadovoljstava.

Advertisements