Scena: dnevna soba. Ivana sedi na kauču nogu podignutih na stočić, gleda TV. Flojd zvani ‘Vojvoda’ se pojavljuje iz predsoblja. Ide ka kauču polako, naskoči, i smesti se u krilo. Ona ga ne uočava dok se nije pojavio na krilu. On se isteže, ona ga češka iza ušiju, smeši se.
Flojd: ‘Prrrr’ (Zadovoljan sam).
Rasporedi se po krilu od koga je dobrano veći – zadnjica i rep u krilu, prednji torzo i šape pokrivaju butine. Počne da se licka. Prvo jednu šapu dok druga odmara na nozi. Kroz tanku tkaninu kućnih pantalona se probije kandža i zabode u meso. Ivana se nagne, nežno uhvati šapu, malo je podigne. Za kandžom se podigne i tkanina.
Ivana: ‘Vidiš? Uvuci kandžu.’
Flojd uvuče kandžu, malo nervozno jer mu je jedan deo ostao neizlizan kad ga je prekinula. Vrati se lickanju.
Sada je druga šapa opružena na drugoj butini. Flojd licka stomak, zadigao je nogu, malo zaklanja vidik Ivani. Opružena šapa opusti kandžu, koja se probije kroz tanku tkaninu kućnih pantalona i zabode u meso. Ivana se nagne, nežno uhvati šapu, malo je podigne. Za kandžom se podigne i tkanina.
Ivana: ‘To boli. Uvuci kandžu.’
Flojd uvuče kandžu, završi sa lickanjem trenutak-dva kasnije, i ušuška se na krilu i butinama. Ona prva šapa na prvoj nozi opusti kandže koje se probiju kroz tanku tkaninu kućnih pantalona i zabodu u meso.
Ivana baca ruke u vis, i kreće da viče: ‘Za ime Gospino!… Živiš sa nama godinu i po dana!… Kad ćeš da se civilizuješ?!… Životinjo!’
Flojd se trgnuo kod prve note, ustao i sišao sa krila i kauča polako. Na podu se okreće u hodu, baca mrzovoljan pogled preko ramena: ‘Mrrr’ (Žene).
Nastavlja dalje do svog udobnog ležaja u korpi sa ćebetom od kašmira povrh finog metalnog postolja.
Proza neuroza 
Imaš veterinare i vlasnike, ljubitelje životinja, koji čupaju kandže mačićima, za njih je boranija sekvoja.
sve isto i moj gricko
horhe, nema toga sto ljudi nisu uradili drugim ljudima, zivotinjama, svemu sto zivi, a i nezivom. Mnogo smo pogani.
Eto, mi u ovoj kuci placamo dug.
dule, jeste, i grize nas. Tu je mnogo bolji, ume da se kontrolise (jedva, vidi se koliko se muci). Ali ovo sa kandzama…. uzas. A mi ne uspevamo da ih skratimo. I tako… zver u kuci.
‘Mrrr’ (Žene)
.. па све ти је лепо саопштио, погледом 🙂 🙂
Каква звер у кући, ми бечаци смо једне добрице – само нам понекад треба тако строга реч, бићемо као памук 🙂
Ima svoj stub za kandze, i to na centralnom mestu. Dok je bio smesten periferno, retko ga je posecivao (ostrio se na namestaju). Sada smo ga smestile u sredinu, i ostavlja namestaj na miru (uglavnom). Naskace na stub kao King Kong na Empire State Building. Poslastica mu je da to uradi dok mi prolazimo blizu stuba (a stan postaje tesan sa svom ovom menazerijom, ljudskom i inom), i baci se uz zvuk kandzi (prilicno jezivo) tik uz nas. UZIVA da nas vidi kako se trgnemo. Zver, nema sumnje 🙂
Hvala Gospi za sve sto je pitomije. Vise ovakvih bi zahtevalo evakuaciju na mirniju lokaciju – Saturn, Jupiter… sto dalje 🙂
У скорије време се овде усталише два ружна израза за љубитеље куца и маца: кучкари и мачкари. Флојд очигледно има урођене особине својих рођака: тајновитост, нечујност па потом изненадна и немилосрдна акција – особине због којих су их људи, из страха, поштовали а Египћани и обожавали. Сваки Флојдов дивљи рођак има више снаге и брзине од сваке своје жртве – било да ће је изнурити дужом јурњавом (лав) или ће је као (најбржи на планети Земљи) гепард убрзо стићи, заклати и растргнути, па се после натенане напити крви и најести меса.
Као клинац сам веома волео расне ловачке керове због умиљатости и финог понашања, које је подразумевало у неким случајевима чак и деловање по командама на француском.. Када сам поодрастао, схватио сам да људска врста керове, без обзира на племенитост, воли колико и сопствену децу услед једног истог разлога: дресура подразумева сурове методе, које укључују и батине.
Па да коначно дођемо и на људе, као њихове господаре.. Данас ми колега (дуго га познајем и верујем му) исприча како има комшиницу која нема новца ни за храну нити да плати струју, те нема ни грејања. Узела је себи у стан четири кера авлијанера, па се сви заједно хране тако што она вади отпатке из контејнера а куце њу окруже и греју када спавају. Та млада жена иначе је дипломирани професор светске књижевности, али по овдађњој терминологији дође му
– кучкарка.
Imala sam macku ranije, i sada Flojda, pa ne mogu da kazem da znam puno o zivotinjama (imala i jednu kornjacu tokom zime pa je pustila u prirodu na prolece) – cekaj, cekaj, klinka je imala Alis! – ali uvek sam, kod svakog susreta sa zivotinjama uocavala I ponasanje, I osobenosti… ili ono sto je meni izgledalo kao nesto njihovo. Bica, nebrojena bica na ovoj planeti, i sve je to vodjeno prezivljavanjem, ali ne samo. To mi je oduvek bilo jasno. Kao kad ustanes i znas gde je nebo.
To sa gospodarstvom, za to nemam smisla. Mi smo anarho-komunisti po sklonostima, mada mi autoritet nije stran (kao neophodnost ili karakterna osobina). Valjda je sa kerovima neophodan.
Prica o toj zeni je jako tuzna. I izaziva postovanje. Ona je nasla nacin da prezivi u tim uzasnim okolnostima, u kojima se ko zna kako i zbog cega nasla, ali ovako kako si ti prepricao, u toj tuznoj prici ima poetike i dostojanstva. Ljudi su preziveli i prezivljavaju u okolnostima koje su strasne, sto zbog drugih ljudi sto slucajem. Prezivljavanje je zapocelo kao teska teska borba – i sreca – i opstaje i dalje na slican nacin.
Prezivljavanje je zapocelo kao teska teska borba – i sreca – i opstaje i dalje na slican nacin.
Баш тако. Лепо си ово формулисала Ивана – универзално је гдегод да смо