Prošao je Mesec guran od oblaka
za njim trče mitovi, legende
samoubice
mudre žene i astronomi
sa ushićenjem i ne malo očaja
Ja čekam
Vlažan vazduh ulazi kroz prozor
na ponoćnu smenu
Natopljeni veš
hormonima, feromonima, onima
što tu prebivaju
održava vlažnost medju butinama
ali nema krvi
Ni olakšanja
Mirišem prste
Privlači
Odbija
Ovakvim noćima grebem
po memoriji
i probudi se uvek ista beštija
Toliki bes i teskoba
u jednoj udobnoj sobi
Lunarni ciklus u ovoj fazi
iscedi iz mene koju brutalnu istinu
i izmrcvari emocijama
Istanji impulse kao električne žice
i ostane gola pretnja razumu
i obećanjima od 27 dana
Da sam stvarno velika naduvana goropad
kakvom se osećam
zadrhtali bi preda mnom
poredak i svetska elita
Ovako..
Civilizacija je nalik opni u meni
samo privid
Upotrebljiva
koncizna i sloganska
istina
Kad bi ovo bio stari Rim
poklonila bih je Cezaru
Senat, Imperija, nove religije
i zavere
ostavi to za sutra
Svet možeš gurati napred
ili ga vući nazad
vući napred ili gurati nazad
on se uvek samo
vrti u krug
Vrti mi se u glavi
Napetost zaobljena u stomaku
Dosta mi je krugova
Zabunom sam progutala svet
Odvijaju se nesmetano u meni
kao i oko mene
poplave, pokolji i pregovori
na Pointless Summit-u
Jednog dana svako će nekoga ubiti
šapućem proročki
Ali Cezara više nema
Kroz istoriju
nadiru u kožnim sandalama
jakih listova
disciplinovani redovi sposobnih ubica
Ženska intuicija
Jednog dobrog čoveka
molim
‘What a Wonderful World’
peva Louie Armstrong
Depresija, segregacija, brutalnost za peni
ubistvo za dolar
Ovo je budućnost, Louie
Sigurno si na nju računao
Down memory lane
To visit Penny Lane
Life is such a pain
Hodale smo do škole
držeći se za ruke
a kišovit je bio ponedeljak
Na izlazu odrecitovale pesmicu
‘Kad u aprilu padaju kiše
biće cveća u maju više’
i stisle se ispod kišobrana
Kad je bila mala, pre tri godine,
priča mi
imala je zlu učiteljicu
Na nju je stalno vikala
slala je da čeka u pustom hodniku
ismevala pred decom
Stežem malu ruku
Znam koga ću ja ubiti kad dođe moj red
ljubavi
Podsećam je
na matorog mizoginistu Roald Dahl-a
njenog omiljenog pisca
koji je napisao ‘Veštice’
baš za takve slučajeve
Kikoće se sa kapima kiše na licu
Do škole je sve zaboravila
Kakva je ovo bajka, Louie
U kojoj jadnici pevaju o lepoti
a plemeniti porivi ostanu zapetljani
u harmoniji
i odbijaju da siđu među ljude
U kojoj učiteljice padaju mrtve
kao iscrpljene ptice selice
u bekstvu od dece, previše dece
ne mogu da dođu sebi od dece
koju mrze
U kojoj majke daju život
i maštaju o ubistvu
sa žarom koji bi postideo
rimske legije
Armagedon u stomaku
Smena vlasti – Novi svet na vidiku
Miriše cveće u sobi
na granici dobra i zla
.. више од сат времена писао сам, и написао, свој коментар о твоме предивном тексту – али прогутало га је, оде у етар.. Покушавам да повратим делове:
цитат:
održava vlažnost medju butinama
ali nema krvi
Ni olakšanja
Mirišem prste
Privlači
Odbija
крај цитата.
Мушкарци су керови, веруј ловцу. Даље, Ворхол и силвери фектори (била је обложена алу-фолијом) – мож-бит и фина превара, не знам..
.. али бих учитељицу својих девојчица најрадије својим рукама придавио :-
Најпозз, ноћас истоварамо телад
Eh, Gorane, pa posle tolikog pisanja… znam ja tvoje komentare. bas je steta za ovaj.
Hvala za muziku. Cista romantika, slatka i zuta.
O kerovima… verujem, i nije mi to nista strasno, ili strano. Ali kako izmislise religije koje sve zensko preziru, ponizavaju, kinje… kerovi su za njih – te i takve muskarce – Ogovi, dragi moj, Dzentlmeni, Gospoda i Ogovi.
Ali kopka me ovo o Vorholu
Magicne slike iz tvojih noci sa toplim zivotinjama iz velikih transportnih letelica… cudan je svet, i kad bi imali malo vise vremena, i umeli bolje, mozda bi uspeli… ne znam sta, ali nesto bolje.
Ovu uciteljicu bih usmrtila sporo, ali ne bih gledala, odvratno mi je i samo njeno priustvo u mojim mislima. Obrisala bih je, eto sta bih uradila.
Pozdrav tebi tako krvozednom. Drago mi je da ne prastas.
Ма, то о Ворхолу – и ја сам се посебно осекирао због изгубљеног коментара, баш су ме биле понеле асоцијације, једна вукла другу.. Али оматорело се, драга, ево само бедне реконструкције. Понео ме овај твој стих :
– а онда си ти даље поменула мемори лејн, ваау 
, те од Silvery Factory одох на Silvery Moon, с тим што си ти завршила са Бодлером – до цвећа зла не стигох, признајем. Онај ероттсски део, хмм, прескочиће овај матори покварењак 
Ali Cezara više nema
.. ту се присетих Ендијевог како ће (а већ знамо да Цезара нема) свако бити Цезар са својих 15 минута славе, па онда нађох Сијену Милер која је глумила у филму Factory Girl једну од Warhol Superstars, а понешто о свему томе смо прочитали и у роману Just Kids
Са телади је ноћас било заиста магично, они добрице/мукице тужних очију одоше за земљу јудејску, послушно су ушли у кавезе а евреји се хвале како неке од њих после препродају Палестинцима.
Бавио сам се трговином већим делом свог радног стажа и мало ме шта може изненадити, понајмање овакве приче. Само када би нас онда манули религије и свих осталих срања..
.. остајем крвожедан за све који чине зло и памтим га заувек, мада је принцип да се за нијансу више памти и узвраћа добро
На крају, не могу да одолим – једна од Ендијевих муза је рекла као је онај тамо умро због нечијих греха, али не њених – па ти хајде понови како неки не воле твоју поезију
Ponavljacu, hocu, Gospe mi, kad i ovakve ‘blede’ rekonstrukcije nastanu… oh, hvala ti, dragi moj prijatelju, dobro ne da se pamti malkice vise, pamti se, oseca i nosi nas dugo. nekim danima nemamo nista osim prave reci u pravom trenutku koja naidje kao da je voz u zemlji stvorenoj samo za nas, pa su i prugu izgradili da nas pronadje. Eto da znas. Tako je to danas bilo.
A zatim sam shvatila da sam pogresni naslov stavila. Kakav sam ja pesnik
Asocijacije su kao iz nekog uma koji je previse citao, previse slusao, i uvek pazljivo skupljao, pa zna sta valja, ali stvarno zna. kao i sta ne valja, sto je steta. Sta bi od nas bilo da nas hrane samo lepim.
Treba se cuvati, i niko ne slusa.
Veliki pozdrav i mislim da mogu da kazem da su kravice sada postale i zvanicna kolektivna memorija. Lepo. I tuzno.
Veliki ogroman pozdrav,
Магија нас је обузела, нема јој краја – магична је и Вангелисова музика слична сновиђењима Црњанског о Суматри (филм је Година опасног живљења, потешко је наћи овај снимак) – а и овде интернет зајебавли, славе НГ
Magicna, zaista. Taj film je na jednoj tek zapocetoj listi filmova koje zelim da nabavim pa da stoje tu, blizu mene.
i stvarno, ponekad kad cujes filmsku muziku ne verujes da su je ljudi stvorili. Magija spajanja price, pokretnih slika i taj perfektni sveprisutni omotac muzike koji stavraju samo sa deset prstiju koliko god da ih je, muzicara. Kad magije nestane na jednom mestu, ona se pojavi negde drugo, mora da je to.
Hvala i ovog puta
Можда и претерах са музиком. Ово што следи је далеко од самог твог наслова о граници између добра и зла, дакле промашио сам тему. Злоупотребљавам твоје гостопримство да бих се у име многих, ипак опростио од оне која је певала само о добром а не о злу – и напустила нас заувек пре непуних месец дана.
Како на овом снимку, тако је и пре 6 година звучала савршено уживо на позорници Сава Центра, са перфектном пратњом и ноншалатним понашањем својственим оним највећим.
Preteruj, ja volim
Odlaze ljudi, neizbezno je. Lepo se pamti, lepo je i kad se zivi na takav nacin. Od svih izbora, napraviti takav…
Samo ti preteruj, ne ustezi se