Prošao je Mesec guran od oblaka
za njim trče mitovi, legende
samoubice
mudre žene i astronomi
sa ushićenjem i ne malo očaja
Ja čekam
Vlažan vazduh ulazi kroz prozor
na ponoćnu smenu
Natopljeni veš
hormonima, feromonima, onima
što tu prebivaju
održava vlažnost medju butinama
ali nema krvi
Ni olakšanja
Mirišem prste
Privlači
Odbija
Ovakvim noćima grebem
po memoriji
i probudi se uvek ista beštija
Toliki bes i teskoba
u jednoj udobnoj sobi
Lunarni ciklus u ovoj fazi
iscedi iz mene koju brutalnu istinu
i izmrcvari emocijama
Istanji impulse kao električne žice
i ostane gola pretnja razumu
i obećanjima od 27 dana
Da sam stvarno velika naduvana goropad
kakvom se osećam
zadrhtali bi preda mnom
poredak i svetska elita
Ovako..
Civilizacija je nalik opni u meni
samo privid
Upotrebljiva
koncizna i sloganska
istina
Kad bi ovo bio stari Rim
poklonila bih je Cezaru
Senat, Imperija, nove religije
i zavere
ostavi to za sutra
Svet možeš gurati napred
ili ga vući nazad
vući napred ili gurati nazad
on se uvek samo
vrti u krug
Vrti mi se u glavi
Napetost zaobljena u stomaku
Dosta mi je krugova
Zabunom sam progutala svet
Odvijaju se nesmetano u meni
kao i oko mene
poplave, pokolji i pregovori
na Pointless Summit-u
Jednog dana svako će nekoga ubiti
šapućem proročki
Ali Cezara više nema
Kroz istoriju
nadiru u kožnim sandalama
jakih listova
disciplinovani redovi sposobnih ubica
Ženska intuicija
Jednog dobrog čoveka
molim
‘What a Wonderful World’
peva Louie Armstrong
Depresija, segregacija, brutalnost za peni
ubistvo za dolar
Ovo je budućnost, Louie
Sigurno si na nju računao
Down memory lane
To visit Penny Lane
Life is such a pain
Hodale smo do škole
držeći se za ruke
a kišovit je bio ponedeljak
Na izlazu odrecitovale pesmicu
‘Kad u aprilu padaju kiše
biće cveća u maju više’
i stisle se ispod kišobrana
Kad je bila mala, pre tri godine,
priča mi
imala je zlu učiteljicu
Na nju je stalno vikala
slala je da čeka u pustom hodniku
ismevala pred decom
Stežem malu ruku
Znam koga ću ja ubiti kad dođe moj red
ljubavi
Podsećam je
na matorog mizoginistu Roald Dahl-a
njenog omiljenog pisca
koji je napisao ‘Veštice’
baš za takve slučajeve
Kikoće se sa kapima kiše na licu
Do škole je sve zaboravila
Kakva je ovo bajka, Louie
U kojoj jadnici pevaju o lepoti
a plemeniti porivi ostanu zapetljani
u harmoniji
i odbijaju da siđu među ljude
U kojoj učiteljice padaju mrtve
kao iscrpljene ptice selice
u bekstvu od dece, previše dece
ne mogu da dođu sebi od dece
koju mrze
U kojoj majke daju život
i maštaju o ubistvu
sa žarom koji bi postideo
rimske legije
Armagedon u stomaku
Smena vlasti – Novi svet na vidiku
Miriše cveće u sobi
na granici dobra i zla
Skorašnji komentari