Sinsinati, Ohajo, je posetio džez bend
Oni dolaze često
muzičari koji zarađuju za život
Kod svojih kuća ostavljaju sve one koje su pokupili vremenom
i koje su preumorne da bi išle dalje
Vole ih, kažu
ali sa sobom nose samo muziku
Voze se starim školskim autobusom
na kome više ne radi stop sign
Na dugim vožnjama vežbaju dok Amerika prolazi iza prozora
pričaju o muzici
često ćute
Muzičari su u braku sa muzikom
i drugim muzičarima koji više nisu tako mladi
Žene su im ljubavnice
Sećaju se kad su ih sreli
napisali su pesme o njima i prvim susretima
Od tada su mnoge druge pomislile da su pesme o njima
Muzičari znaju o ženama
ali umeju samo sa muzikom
Sinsinati, Ohajo, je na pola puta do bilo gde
Poznaju vlasnika kluba i dobar deo publike
Džez klubovi
nemaju dobru izolaciju
Prolaznici uvek čuju muziku
promene ritma i solo izvođenja
ponekad neko navrati
Barmen pravi loš espreso
piju se uglavnom pića sa ledom
sodom
i kriškom limete
Stolovi uvek stoje na istom mestu
bina je tesna
ali džez muzičari ne traže mnogo
Aplauz ne bi bio loš
“Thank you very much,
You are a wonderful audience“
Sinsinati, Ohajo, ima nešto što muzičari vole
Svaki put
za istim stolom
sedi žena u plavoj haljini.
Ne znaju zbog koga od njih ona dolazi
u takvoj haljini nije tu zbog muzike
Pojavljuje se kad im se oči priviknu na svetla uperena na pozornicu
Ne vide joj crte lica jasno
ali znaju da je lepa
Ne vide više od beline kože i plave tkanine
ali znaju da nije mlada
ne više
Mladost ne ume da sedi tako smireno
i nikad ne odlazi pred kraj
Žena u plavoj haljini uvek nestane dok sviraju poslednju stvar
Sinsinati, Ohajo, je gig kome se raduju
mesecima unapred
Uvek sa dozom sumnje
da li će i ovog puta doći
Ne pominju jedan drugome ako sumnjaju da je neće biti
Doći će
Svaki od muzičara svira za nju
Mnogo su bolji nego prošlog februara u Vilidžu
Kad bi ih sada čuli
bukirali bi ih za celi mesec
Barmen i vlasnik ne znaju ko je
žena u plavoj haljini
ili čuvaju tajnu
Ona uvek sedi za istim stolom
sama
ponekad joj neko priđe i ponudi piće i društvo
ali ona odmahne glavom i
niko nikad ne sedne
Sinsinati, Ohajo, je kolevka džeza
Možda žena u plavoj haljini sluša i druge bendove
ali to nije važno
Jeste – ne sviđa im se misao
Iako ništa ne znaju o njoj
sigurni su da je privlači jedan od njih
da nisu samo “muzičari”
personifikacija
slabosti
oni
koje zavode bez mnogo truda kćeri harmonije i unuke ritma
Ne znaju zašto oblači baš plavu haljinu
za koga još nosi tu boju
da li joj u ormanu vise samo plave stvari
danju radi kao sekretarica i plaća račune između dve plate
uveče prstom sledi mapu
i zove Reno, Nevada
“Hello, is there a band staying at your motel tonight?”
Sinsinati, Ohajo, se ne menja mnogo sa godinama
Klub nije okrečen od otvaranja
Muzičari sada imaju ponude za veća mesta
i record deal
Večeras će svirati po poslednji put za staro društvo
Prvo izvođenje kompozicije
sa A strane njihovog albuma
Zove se
“Blue Ghost”
Dok band leader najavljuje numeru
muzičarima su oči uperene
ka stolu
za kojim sedi jedan mladi par u belom
Pogledima pretražuju salu
ali znaju da je nema
Zatvaraju oči
Muzičari
svaki nasamo sa njom
na mestu gde muzika ne prestaje i ne da joj da nestane
i sviraju
kompoziciju koja se već može čuti na radiju
Večeras
zvuči više kao blues
Skorašnji komentari