Evo nas opet u Otavi, u poseti finoj dami koja je fino drustvo. Ona je imala drugo po redu lose prolece, i to prolece se nastavilo u leto. Leto se primice kraju i ona je bolje, iako klizi ka svom kraju, to je sada svest koja nikoga ne napusta na duze periode.
Puno je oslabila. Onako vitka i lepog stasa, sada je kao delikatna lutka zasla u visoke godine. Gledajuci je, nemoguce je ne pritisnuti sopstvene grudi i srce pod njima, i kad pocne da se buni sapnuti mu da su stvari takve kakve jesu, od onih gde ne mozemo nista, kao kad se leto zavrsi. Ali pogledaj je, srce: bila je kod frizera, i nasminkana je, plave oci sjaje od radosti, ne samo sto smo dosle – radost nije skrta – i smeje se. Ali zaista – smeje se, popila je malo vina, i uziva u hrani. Pricamo, spremale smo pre toga veceru, kad se pridruzila Dzuli (udala se nedavno za srednjeg sina, i sada joj je mnogo draga, jer on je tako srecan), i nas tri u kuhinji ne smetamo jedna drugoj, vec se tu smestila dobra energija i vibrira; malo se prica, ponesto secka, ili cuti, dospe i vina, smejemo se lako i cesto…
Fino drustvo. Arhitektura u kojoj bih da stanujem, kontekst da u njemu fermentiram blistavu karijeru ili neko dobro vino, odelo koje bih da obucem svakog jutra i u njemu spavam, nasledstvo za moju klinku i… Arhitektura je izgradjena, kontekst ceka na kapitalno delo ali voli i boemski stil, odelo dobro stoji, klinka vec zna – i stvari nisu lose. Srce, ne brini.
Ovaj vikend je samo za nas tri. Dzuli i Kris su vec krenuli na put ovog jutra, ostale poodrasle klinke su zauzete poodraslim planovima, i mi se radujemo njihovim dobrim stvarima, i rastuze nas one ne tako dobre, ali svako ce naci put do resenja, kakvog bilo, tako uglavnom ide – i na umu nam je samo provod. Veceras nas dve vodimo finu damu na veceru, jer smo propustile njen rodjendan u avgustu; sutra ona vodi nas za rodjendane koji tek predstoje, i… mi nismo nista drugo nego party girls, ukazujem najmladjem clanu druzine, polunasmejana, poluozbiljna. I ona sva zablista – jesmo, zar ne!
Klinka dodatno ima velike planove, i neka. Sve je ovo veliko, ljubavi. Ona, ti, ja… kakvo fino drustvo. I arhitektura, i kontekst, i mmm… odelo i vino – bogatstvo.
Pozdravi iz Otave,
Ovo dira duboko i iskreno.Kada se nechije lice menja, a ochi ostaju da zive istim zarom i ljubavlju, mislim da nemamo pravo da posustajemo ni mi sami. Svi ti momenti ispunjeni pozitivnim vibracijama ostaju i posle nas zapisani u kosmichkom kodu…Divno je kako vi dame slavite zivot
Ne znam da li je tako, draga Valentina, sa tim zapisima koji ostaju i vibriraju dalje, ali lako mogu da poverujem da jeste. Lepo bi bilo.
Fina dama nije baka iz Starozavetnih slikovnica, iako je i mudra i topla i velikodusna… a ni klinka ni mama nisu iz tog scenarija, ali kako je ovo dobro… mnogo bolje od Starog zaveta, to je sigurno
Hvala za ovako inspirativan komentar
.. леп је Валентинин коментар, неке баке су – па, у најкраћем, чудо од лепоте благости
Далеко било старозаветна, када се само присетимо оних оданде што су поживели, као, по 800-900 година: какви ли су то само матори намћори били
Verujem da je originalni autor odustao od tih dugovecnih bas iz tog razloga – kakvi namcori, indeed!
Eh. Ali stvar je u sagledavanju tih nasih baka kao karaktera u godinama koje niko od nas ne poznaje, i nakon iskustava i svega prozivljenog, one su i bake i devojcice i sve u njima sakupljeno zivi.. celo bogatstvo jednog zivota, i jos vise.
Ili nesto nalik tome
To je taj sklop u kome smo mi uzivale, i zahvalne smo da je bas tako.
Draga Ivana, divni su to atributi -mudra, topla, velikodushna. Slikovnice, bar one kakve ja poznajem, su dvodimenzionalne i jasno
je da bi devojkama poput Vas u tom svetu bilo skucheno i tesno. Zato ni nemari shto niste iz tog scenarija.Vi imate svoj, a on je najlepshi zato shto je samo Vash. Uostalom, sve devojchice ce jednom imati sede loknice, a ta srebrna nijansa se lepo dopunjuje sa bojama cveca….samo neka nam godine sachuvaju osmeh na licu, ljubav u srcu i cvetic u kosi. Kakav hipi romantizam pa neka traje koliko traje
Eh, draga moja, u medjuvremenu smo se vratile i realan zivot je usao medju nas svom silinom redovnih posetilaca, od onih koje ne mozes da oteras i kad zelis, i sada vec uspomene na posetu Otavi, i mada nedavne, izgledaju bas kao iz slikovnice. Jedne po nasem ukusu
Hipi romantizam mi uopste ne smeta, ili bilo koji romantizam koji osetim kao autentican, od srca. A ovi lepi komentari ne samo da odatle dolaze, nego bas vracaju boju u obrze i rumenimo se od lepih osmeha i zadoovljstva ovde – hvala
Lep, lep pozdrav,
Lep,lep otpozdrav iz belog grada!
I bicu slobodna da kazem u ime svih nas koji chitamo ove divne tekstve- zadovoljstvo je ipak nashe.Hvala, Ivana!
Iz belog grada… nisam to dugo cula
Ne sme se zaboraviti da je on uvek nosio taj pridev u svom imenu, na lep, pozitivan nacin.
Hvala, draga Valentina. Ovo je zaista jako lepo.