Velika papirna vreća, puna nešto više od polovine, što znači oko 12-15kg. Sadržaj vreće treba prebaciti u plastičnu kantu. Mogla bih kutlačom da prebacim malo za privremenu upotrebu kao što obično radim. Ne, danas je dan za prebacivanje celokupnog sadržaja kese.
Savila kolena, spustila se nisko i pokušala da odmerim kako će ruke izdržati težinu. Teško je, ali podizala sam i teže stvari. Najveći problem će biti u sipanju sadržaja bez prosipanja. Stabilnost, ravnoteža… ako mi popuste ruke napraviću užasan lom i biću besna tri dana. Desilo mi se ranije, ne jednom. Nagnem papirnu vreću da odmerim – moram prvo da joj odsečem vrh. Možda je bolje da sačekam da se još malo isprazni. Ne, samopouzdanje raste usled besprekornog analitičkog pristupa projektu.
Odsekla sam vrh kesi. Hm, sada izgleda mnogo šira. Moraću da uguram sve ivice unutar plastične kante, inače će se prosuti bar pola. To ću morati da uradim dok balansiram težinu između jedne ruke i kolena… šta je tu je, vreća se prazni danas. Nosim stare pantalone, vezala sam kosu pozadi, i prionula.
U sumo poziciji podižem kesu, naginjem je i ispravljam leđa malo, osećam da sve ide kako treba, ivice kese ne štrče, čim se malo isprazni uguraću ih u otvor kante, sada nema povratka, nešto ne ide kako treba, prosulo se – oh, shit! – okay, nije previše, težina u rukama se smanjuje, dobro je, ruke me malo bole, naginje se kesa naginjem se i ja, ako padnem u kantu valjda neću razbiti nos, držim se svim mišićima koje imam, nestabilni ekvilibrijum neće dugo izdržati, i iz dekoltea letnje majice na bretele ispadnu mi grudi. Visi mi glava, vise i grudi, a leđa osećam da će odustati. Jedino kesa ne sabotira već sledi originalni plan, prazni se i stiže do kraja. Ispravljam se i gledam rezultat svog truda: plastična kanta je puna do vrha, oko kilogram materijala je po podu, pantalone se bele i sive od prašine koja je bila zalepljena na dnu i po obodima kese, grudi su se zbile preko ivice dekoltea koji se sada zategao, ne mogu da se vrate, i ćute tu gde su. Nešto slično je bila reklama za kurtizane u vreme baroka ili još od renesanse, viđala sam u filmovima. Iznesu ponudu da svi vide – da ne bude da su nepoštene. Gledam ih odozgo i pitam se koliko još apsurdnih delova tela posedujem.
Izdržati svakodnevna životna poniženja zahteva mnogo jači karakter od mog.
Хм, кхмм.. мада су ми пружени образовање и васпитање типа оно као официр&џентлмен, волео бих да сам ову сцену видео као просто мушко&воајер
Живот нас, пак, ставља у толико смешне и глупе положаје, да се можемо само смејати и себи и другима. Вађно је да је садржај кесе завршио тамо где је требало (well, mostly)
‘волео бих да сам ову сцену видео као просто мушко&воајер’
Pre bih rekla da je to zato sto i dalje zamisljas da su zene seksi. Ne tvrdim suprotno, bilogija ne folira, ali masta… uh masta redovno. Isfolira nas a da nismo ni uocili.
Inace je pravo olaksanje stiglo par dana kasnije kad sam ispricala dogadjaj jednoj poznanici nakon sto mi je ona ispricala nesto svoje – vere se po krovovima kad prokisnjavaju i nosi se sa majstorima, ne sto voli vec neko mora – i tako smo se zasmejale, bukvalno do suza. Tu mi je konacno laknulo.
Naravno, ona je dodala poentu na kraju. Nesto u smislu, i posle se predstavi kao zena. Some women. Od seksipila ne mozes ni jednu obicnu kesu da ispraznis
Ма шалим се, наравно, то око воајера, и при томе ми није посебно битно да су жене секси: оне младе су секси тамо онима који то воле: момцима, режисерима, папарацима.. Мени су жене лепе, скоро све без разлике, и без сексуалне конотације која би се ту подразумевала као обавезне фигуре у уметничком клизању.
Наравно да је код жена нама бечацима лепо и оно што ти називаш ‘апсурдним деловима’ – једна моја другарица је то исправније (са функционалног гледишта) хладно назвала жлездама, мада ми је њен назив далеко мање симпатичан
У сваком случају твоја причица је неодољиво животна и подсетила ме је мог пресипања боје за кречење из веће у мању посуду, када се највећи део излио посвуда около, наравски највише по мени. Додуше није ми спао шорц, али сам се солидно истуширао бојом, уфф.
Није секси, али је било смеха и било је лепо
Smeh je najvazniji, uvek i uvek treba potvrdjivati i podsecati.
Verovatno nisam pisala o tome da sam pre nekoliko godina isla na nesto sto se zove ‘laughter yoga’. Ja ne idem na nikakvu jogu a tek smesnu, ali otisla sam bila s jednim prijateljem a on ce svasta probati, pa sto ne bih i ja.
Koja je to komedija bila – nimalo smesna – ali bilo je ljudi, lezalo se na podu i smejalo se, tek tako, krenes i smejes se i smejes se, i kazu u jednom trenutku se setis kako pa pocnes stvarno da se smejes. Okay. Nisam bila ubedjena pa se nisam vratila. Ali ovakve zivotne situacije gde umesto da places krenes da se smejes – za to sam uvek
Pa dobro, zlezde. Ni to nije neko objasnjenje za ovakvu fascinaciju
Citam nedavno jednu kritiku tamo nekog novog francuskog filma, i kaze kriticar kako reditelj, dokazano na prethodnim pa i tom filmu, worships women. Ja bih takve umnozila. To bi ispravilo mnoge apsurde, ubedjena sam
Па то жлезде није нимало добро: јесу, па још млечне, па имају јасну сврху, али не да нису објашњење за фасцинацију него је и сам израз бљак. Где је ту лепота, да не помињем ону тамо неку реч као што је еротично или, не дај Оже, романтично
Умножавати треба такве који обожавају жене (питање је само техничке природе како их умножавати
Али управо си и дошла на поенту коју ја нисам хтео да потежем у првом коментару, пошто би било глупо да теби, која си из Европе, спочитавам како на апсурдне делове можда реагујеш резоном тамо тог континента: да! Французи и њихове лепотице – па потом, Италијани и њихове белеце које воле да чују комплимент и да га понесу са собом.
Не мора се бити Моника Белучи, о никако, да би се знало да не постоје апсурдни делови, већ стварни, макар чулни, макар и скакутали по крововима – само да се не оклизну
Не замери на шали, присетих се оне напомене Лени Бруса који је благовремено указао на разлику схватања обичног јастучића у филму: понегде га употребе да угуше некога, а другде га подметну под гузу да буде пријатније
Pa, ja to sve objasnjavam na nacin koji koristim i kod klinke: decaci vole devojcice i devojcice vole decake. Ima nekih devijacija od tog, ali to je to. Ne moras da se ubijas od truda da se DOPADNES, jer dopasti se hoces – trud se moze upotrebiti bolje, kao da recimo dalje od dopadanja krene fino i bude dobro.
Ne mogu da ignorisem efekte ovog sveta na mene, jer ih sigurno ima. Ne mogu da ignorisem ni svoje evropske korene. Ono sto je najbitnije tu je moj karakter, koji modifikuje neke stavove, ali u sustini je nepomerljiv
Hocu da kazem, ono sto mi je smetalo u nasoj kulturi mi i danas smeta, ono sto sam volela danas volim jos vise. Kad mi nesto ovde smeta, jako volim da sam stranac i ne pripadam im (svi stalno drame oko pripadanja, i ne poricem da je vazno, ali i nepripadanje ima svojih jako dobrih strana), a kad nesto volim, vrlo se lagodno izborim da je to i moje posto sam u melting pot-u, zar ne? Tako da ja nisam kompletno nesnalazljiva.
Oko lepote… da, ovde imaju neki grub, industrijski pristup celoj stvari. Esktremno feminizirane do apsurda (ovde je on dobro upotrebljen), ekstremno zaglupljivanje im radi na ostalim organima, a iza svega i dalje stoji gadna mizoginija. Oni ovde idu protiv tog prirodnog reda stvari koji sam pomenula na pocetku – decaci vole devojcice i devojcice vole decake. A kad pogledas, sa nekim ralzikama, to i dalje itekako dobro opstaje svuda po svetu – taj neprirodni shok mizoginije. Da, treba umnozavati sve koji obozavaju zene. KOjom god metodom, ali tu negde lezi pravi put.
Amen
Тежак је то пут. Прво морамо сачувати своје девојчице
Uhhh, nasao si me sa mojom slabom tackom.
Moramo.