Fina dama iz Otave o kojoj sam pisala ranije a pominje se i u tekstu niže o malim danima jedne male klinke, je nedavno napunila 80 godina. Okupili smo se da proslavimo; klinka i ja smo joj napravile rođendansku tortu – Vasinu, što zvuči bolje nego što je ispalo (grčila sam se od brige da torta neće uspeti jer nisam neki majstor kod torti, i na kraju i nije uspela po zvaničnim Vasinim standardima ali bila je ukusna); bio je lep dan i ona se dobro osećala. Ima dobre dane i loše dane.
Dobila je lepe poklone. Od jednog sina kompjuter, od drugog uramljena tri kolaža sa selekcijom malih crno-belih fotografija trojice njenih sinova otkad su bili mali pa do danas – vrlo lepo osmišljeno i izvedeno. Ja sam joj poklonla pesmu u prevodu koju me je inspirisala da napišem pre pet godina. Ne volim da prevodim i nisam naročito dobra u tome; oko ovoga sam se trudila (terala sebe) oko godinu dana. Prezentacija je bila inspirisana jednim projektom koji je klinka radila u školi i Tijanom (plus mi je pomogla, jer sam podjednako spretna kao i sa tortama). Nije ispalo loše, ako se ne računa jedan typo koji je klinka spazila kad je bilo prekasno.
Fina dama iz Otave je rekla da joj se pesma sviđa. Rekla bi to i da nije. Ali bila je dirnuta. Ja sam bila zabrinuta oko cele stvari. Nije jednostavno naći se u ulozi objekta nekome, sve i kad te vole. Ali posle nekoliko dana, kad smo svi otišli i svako se vratio svojoj svakodnevici, imala je vremena da pročita na miru više puta, i sada verujem da joj se zaista dopada. Drago mi je zbog toga. Ona me, naravno, ohrabruje da od toga napravim karijeru, pošto brine o svima nama.
Lakoća postojanja
Ova žena
nosi nepogrešivo ženski pridev
diskriminacije i obožavanja:
lepa
I u svojoj 75-oj godini
Izmedju nas stoji nepremostiva prepreka
Njen sin
Ne vredi boriti se sa nepremostivim preprekama
One su spomenici od nemogućeg kamena
Obelisci koji se iz orbite vide kao oštri planinski vrhovi
Puna ih je Zemlja
Mi smo zaobišle svoju prepreku
svaka sa svoje strane
i imamo povremeno piknik na travi
Moja ćerka i njena unuka
traži pažnju
ali kad spava ili juri okolo
loveći uspomene leptire i životna iskustva
nas dve pričamo
Ova žena
je imala jednu ljubav celog života
Rekla mi je jednom da je seks u 60-tim
podjednako lep
Žao joj je što u ovo doba neukusa
svi pričaju o intimnim stvarima
kao da nikada nisu imali nijedno intimno iskustvo
Ona se nikada ne žali na starost
kikoće se i trči uz stepenice nestrpljivo
i oči joj sjaje kad pobedjuje u kartama
Ona vozi svoj sjajni automobil
na velike distance ili u grad na ručak i partiju bridža
Od smrti svog muža
okusila je slobodu i nezavisnost
I usamljenost
Nedostaju joj njegova pažnja i društvo
odbija bračne ponude
i otkriva svakodnevno ponešto što može sama
Ova žena
ima trojicu sinova od kojih svaki zna jedan mali deo nje
Oni brinu o njoj i dirljivo je vole
Smetaju joj najčešće ali im to nikada ne bi rekla
Ona brine o njima i pita se da li je sve njena krivica
U otkrivanju uzroka ispod svake posledice
kao što je moderno u modernom dobu
neko je ipak kriv za sve ovo
Majka trojice odraslih sinova raste svakodnevno
Od stidljive devojčice
pretposlednje u velikoj porodici
kroz mladu ženu u savršenim 50-tim
i nespretne transformacije poslednjih decenija
jednog nespretnog veka koji je skoro sve polomio
do ličnih tragedija
ona svakog dana ponešto gubi
i pronalazi
u saputniku na koga zna da može da računa
Ova žena
ne čuje već 20 godina
Ona strpljivo svakog jutra namešta i šteluje slušni aparat
koji žulja i najčešće ne radi dobro
iglom probode jagodicu prsta za kap krvi
i prepoznaje nove posledice insulina
Kad zatvori prozore i vrata u svom autu
odvrne radio
i dok motor pod njenim stopalom ubrzava
ona udara ritam prstima o volan
Tu jedino čuje muziku dobro
Voli da pleše ali sve je manje dobrih plesača
Redovno ide u pozorište
na simfonijske koncerte i baletske predstave
Još uvek kupuje fine cipele
i sa očuvanom veličinom 8 i dugonoga
negovane kose
ona privlači poglede
Ova žena
je otvorila za mene stranice moje prve knjige o Kanadi
Njene priče sežu daleko
klizeći glatko unazad niz sećanja
kao po zamrznutom kanalu u veštim klizaljkama
Kuće sa prevoja vekova u kojima su se radjali
mnogobrojni mrtvi još uvek stoje
U tradicije Novog Sveta stalo je
malo prtljaga i osušenih korena
mnogo truda i teškog života
Radost se čuvala za retke prilike
kao fina odela
Dužnosti su se učile rano i vreme je trajalo duže
kao i novac i brakovi
I ljubav
Življe od bilo kog majstora naracije
izašle su ilustracije
po notama njenog jezika
sa ponavljanjem starih fraza
Ovo nije američki san
samo jedna živa realnost
zapetljana u veze bez kojih nema krvi ni sećanja
Ova žena
je siroče od 9-te godine
Negovala je i bdela uz svoju majku i roditelje svog muža
gubila braću i sestre tokom godina
ostale su sada samo ona i Dorothy
Ja sam sebi sve lakša i više ništa ne predstavlja teret
rekla mi je nedavno
Ne bojim se smrti ali da gubim one koje volim
to ne umem
I suze
te verne družbenice starosti
joj oboje crvenim ivice okruglih ociju
Ona i dalje daje
od svega što joj je ostalo
u nadi da će doseći jednom
podnošljivu lakoću postojanja
Ova kao i sve žene koje volim
kroči svetom na način koji izgleda sve lakši
kako tereti i brige rastu
Ona kao da trči ispred vremena
i kad posrne
svetla senka njenog duha nastavlja
slobodna
Pod njihovim nogama svet spava
i budi se
rođen
obučen
nahranjen
voljen
i ne znajući kolika je težina potrebna
za ovakvu lakoću postojanja
0 Odgovori na „Ovde ide naslov“