U supermarketu zdrave hrane, na velikom stolu izložene su i naslagane transparentne plastične kutije sa jagodama. Na nalepnici piše da su organic, i to potvrđuje minijaturni logo neke zvanične agencije. Jagode nestaju sa stola neverovatnom brzinom. Skoro sve u toj radnji je skupo, ako se poredi sa drugim supermarketima i piljarama; jagode se prodaju po ceni od $2.99 po kutiji. Opet u poređenju, ovog puta sa ostalim proizvodima unutar te radnje i trenutnog tržišta takvog voća, one su vrlo jeftine. Niko ko prođe kraj stola i vidi veliki znak sa cenom ne ode dalje bez jagoda u rukama. Već danima pune sto i on se magično prazni. Jedna država prosečne veličine je morala cela biti zasađena jagodama da bi se taj sto punio kao trpeza iz čarobne priče. Ja sam kupila jedno pakovanje prošle nedelje i dva danas. One pre nisam stigla da probam između moje klinke i još jedne, danas sam uzela par iz jedne kutije – nisu loše. Ali jedan čudan osećaj, nazovimo ga aftertaste, me ne napušta.
Među najvažnije stubove potpirače ove kulture spada nešto što se zove: good deal. Sve se ovde vrti oko deal-ovanja neke vrste, ali naći nešto što je normalno skupo po niskoj, ili nižoj ceni šalje i najumerenije ljude u pomamu koja vrlo liči na pohotu. Postoje osobe koje grade reputaciju na osnovu svojih sposobnosti da pronađu ili prepoznaju good deal. Retko kada postoji u njihovim životima nešto drugo na šta su jednako ponosni. Na good deal-ove se ovde troši više para nego na sve ostalo skupa.
Ništa od toga nije novo, pametni se uvek dosete, obično na štetu onih manje dosetljivih. Ali bilo je nečeg u toj slici jagoda koje nestaju sa bogatog stola izobilja i padaju u razjapljene potrošačke korpe mase gladne dobrog deal-a, još jednog, i još jednog, što nije imalo veze sa ljubavlju prema jagodama, i podsetilo je na Hijeronimusa Boša. Onako crvene i savršenog jagodastog oblika, poslale bi nekoga manje okorelog ili nestabilnog u pakao, ili bar halucinaciju jednog takvog mesta - ali nema mrdanja odavde. Svi smo mi uprljani i pokvareni do samog jezgra, i pripadamo ovde. Zašto se samo pretvaramo, ostaje prilično nejasno.
Симпатично је то око јагода – и ја сам купио својим девојкама кутију од 600 грама за, прерачунато у канадске доларе, веома сличну цену (2,90) и прелепе су и укусне (не пише да су органске или штагод). Трошиле су их пажљиво, у ствари сви смо окусили по неку.. Невоља је овде што је та цена недостижна за већину овдашњих плата. И ми сами смо их, без икаквог проблема, игнорисали тужних 90-тих и сачекали би тамо мај, јуни па бисмо надокнадили пропуштено.
. Најбољи дил је, од свега, ипак остало то да наши клинци нису постали бесни нити остали жељни којечега, тако да ни сада не лудују нити са храном, нити са гардеробом, а још мање са неким скупљим стварима.
А добро је што ни оне ни ти клинци не знају да моторола коју са собом понесем са посла не бих ли изигравао неко службено лице уопште нема домет до нашег блока, као и да само стрепим да неко од надуваних не потегне некакву чакију. Но добро, и присуство тих и таквих клинаца је некакав дил: прошла зима, предстоји дуго лето 
Најбољи дил тада је бивао да се обезбеде храна (увек квалитетна), одећа и обућа (није била фирмирана, већ од Кинеза) и да преостане одраслима за дуван. Режије – тада се толерисало кашњење и нису биле ни близу овако високе. Неко вече се моја Вања присетила како сам им пред школу спремао доручак (није било за сендвиче, и боље можда): попара, кајгана, тзв. дебела палачинка односно приврата, у преводу слано тесто. Признаје да тада, пре 15 година, није волела попару – а све остало би радо поново окусила, посебно уштипке
Али зато свако од нас има свој рачунар, па ако и када се прекине интернет – а плаћам га, неки брзи а-де-ес-ел, 2 месеца унапред – е, онда тешко мени, онда се љуте и гважде до неба, те ми тако дају ретку прилику да испаднем јунак тако што позовем провајдера, као и када сиђем доле у касне сате па растерам клинце који испод нас галаме, наливају се пивом и дувају вутру.
Е, то је мој добар дил
Lepu si pricu ispleo iz moje Pornografije
Da, to jesu dobri deal-ovi. PRAVI deal-ovi.
Ovde je sve dobar deal. Tako se prodaje, tako se kupuje, osnovna pokretacka snaga ekonomije, psihologije, ne ustaje se iz kreveta bez dobrog deal-a…sve u skladu sa onim animiranim filmom logorama koji je dobio Oskara, i treba tapsati apsolutno – i to je dobar deal, i to kakav.
Osnovna stvar je ceniti nesto. Razumeti lepotu i vrednost. A toga je sve manje, izgleda.
A zivoti nasi prolaze, svejedno.
Uh, nesto sam mrzovoljna danas. Sinoc sam bar bila besna. Go figure.
Potreba za dobrim dilom je elementarni deo psihologije prosecnog Kanadjanina,a verovatno i sire. Moja komsinica Pet kupuje jagode “2 for $3″. Posto ih NE VOLI, podeli ih komsijama. Nama i Turcima desno od lifta. Ja joj kazem, Pet, nemaju nikakav ukus nemoj vise da ih kupujes. A ona mudro odgovara: “For buck fifty a piece, I’d be crazy to pass a deal like that”. Potreba da se nadje prilika za usparati nadilazi potrebu da se uspara, to je sasvim druga, nezavisna zverka. MOzda su to neke zaostale navike iz doba ekonomske depresije koje su mladjim generacijama ostavljene u nasledje koje se danas i ne dovodi u pitanje. Negde u rangu nase potkosulje kad zahladni, neizlazenja napolje sa mokrom glavom, tako tih osnovnih zivotnih mudrosti:)
Obicno ne njušim za good dealovima.
Kad naidjem na nešto da mi se svidja I treba mi a mogu da priuštim, kupim. Hranu kupuju roditelji I to 60% good deal ( ovo je samo guess).
Nemam ništa posebno protiv good dealova
mada neki ljudi trguju stvari koje im netrebaju
samo zato što su jeftine.
Sasha, pa tebe nema sto godina! Bas mi je drago da te vidim
Jeste, to je elementarna stvar u kanadskoj varijanti ljudskog bica a slobodno se moze prosiriti na ceo kontinent. Fino si povezala sa velikom depresijom. ja sam slusala neke price o njoj i mada su se i Kanadjani nasli zbunjeni ovom pomamom konzumerizma i potrosnje koja vlada poslednjih decenija, oni stariji pamte itekako kad su bili mali ili price o bedi i gladovanju velikog broja ljudi.
A i za obicne ljude je tesko odoleti izazovu dobrog deal-a. Ali ovde su od toga napravili instituciju.
Opis komsinice je sjajan
Zorane, neki od nas se drze slicnog stava, valjda kad sa time porastes… ali moram da priznam da je zadovoljstvo nalazenja dobrog deal-a realno. Ono sto mi se ne svidja je nacin na koji je to preraslo sve okvire i sada upravlja ovdasnjim mentalitetoom a u sustini je prevara, jer tacno, ljudi potrose mnogo vise i uglavnom na stvari koje im ne trebaju. TO nije dobar deal.