Dan praznika i vece

Isle smo na sankanje, hipermodernu verziju koja koristi pljosnatu okruglu plasticnu tepsiju. Sedne se u sredinu, uhvate sa strane dve izbocine tu smestene bas za tu svrhu, i stusti niz breg! Osim sto se spusta vrtoglavom brzinom, tepsija – zvana tobogan – uglanca stazu sa svakim spustanjem pa sledeci put je brzi, onaj posle jos brzi… uzivanje za decu. Nije lose ni za odrasle. Najlepsi deo je da se sve odvijalo u sumici odmah kraj kuce, koja je uredjena urbana divljina. Takve oaze ovde nisu uopste retke i zaista spadaju medju najlepse domete lokalne kulture. Deca naprave sebi stazu za sankanje gde im se ucini zgodno u takvoj jednoj sumici. Juce je dan bio idealan, suncan, bez vetra, sneg prshti, temperatura tek ispod nule. Danas je hladnije mozda samo za stepen, ali nesto je promenjeno u vazduhu, ima vise vlage, i vetar duva. Najavili su neku ledenu ili sneznu oluju tokom noci, i oseca se. Neobicno je koliko se malo oslanjamo, mi ljudi, na cula u svom okruzenju. Ako je do poredjenja sa drugima i nadmudrivanja, tu smo nenadmasni. Vise koristi dolazi od mirisanja vetra kad izadjes napolje pa da znas kako da se obuces.

Svako ko jos ima svoje stare bi morao da zabelezi sve recepte koje oni znaju i pamte. Narocito one oko hrane i kolaca, a vazni su i svi ostali. Osim sto smo sve manje pismeni kao jedina vrsta koja je izmislila pismo, gubimo i druga znanja koja su vazna. Ako im je trebalo vise hiljada godina da se uoblice i prenosom sacuvaju, ne treba biti ni pismen ni nepismen da bi se shvatilo da ih vredi sacuvati, ponajmanje zbog sentimentalnosti. Pre neki dan smo gledale neki sladunjavo-konfekcijski film i klinka u jednom trenutku kaze kako je bas neobicno da likovi u filmu (i slicnim filmovima) znaju sve i svasta, iako bi realno gledano sa specijalizacijama koje danas vladaju, oni trebali da budu dobri u jednoj stvari a u ostalima veze nemaju. Ne trebaju nikome danas renesansni tipovi. Ah, uletelo mi je to njeno tako zgodno! – vidis, ljubavi, ucenje i znanje su bas u tome najvise fantasticni, sto se povezuju, kao mreza u tvom mozgu, kao ljudi koje poznajes, kao sve sto je povezano. Pocnes malo-pomalo, i odjednom znas da vezes pertle i da se vruce ne dira, i da hladno prija kad je vruce a vruce kad je hladno, i da… – prestala je bila da slusa vec kod pertli, ali vazno je da je pitala i ja sam imala odgovor. Predugacak, kao i obicno. Ucenje kao strast je verovatno najbolja buducnost za jedno ljudsko bice. Bar kad se gleda iz ugla jedne mame. Sve ostale strasti su uzas jedan i vode u propast. (ovde cu potpisati).

U kuci se priprema Bozicna vecera. Curka je u rerni, krompiri su oljusteni i cekaju u loncu s vodom, cranberrry sos se ne pravi domaci. Nesto se kupuje, nesto se pravi… nekima je dosadilo da prave a neki su umorni i prestari. Treba postovati svoje stare, i treba zabeleziti njhove recepte. Za zivot, najvaznije.

Praznicni inventar u kuci:
Shortbread cookies – nesto kao vanilice, ali ne sasvim. Mnogo dobro.
Kocke sa urmama – jos nisam probala, ali bice dobre. Na vrhu je tzv. crumble, koji se primenjuje na recepte sa jabukama i raznim vocem a dolazi od izmesanih ovsenih pahuljica sa puterom i uz nesto brasna koje porumene kad se zapeku.
Neka vrsta hrskavih stapica i kikirikija zalivenih cokoladom – ovo svi vole. Ja vise volim one prve na listi, ali moram da priznam da je ovo iznenadjujuce dobro.
Pite sa pekan orasima (ne znam ime na srpskom), jabukama i tikvom – kupljene, ali vrlo dobre. Pecan pie je jedno od mojih prvih velikih otkrica u Severnoj Americi. Zbog ovoga je vredelo doci, mislila sam tih nekih davnih dana.
Panetone Bozicni kolac – napravila neka italijanaska nona i neverovatan je, a dobio je na poklon jedan od sinova ove kuce pa smo svi zahvalni sto je tako pristojan i vole ga ljudi sa kojima radi.
Curka je nafilovana punjenjem koje je tradicionalno omiljeno kod dece. U ovoj kuci je preskocilo ove najmladje, ali velika deca vole. I prave se dve varijante, za vegetarijance i one tradicionalne. Punjenje je smesa od umrvljenog bajatog belog hleba, dodaju se orasi i pekani, jabuke, suvo grozdje, celer, zacini medju kojima ima zalfije i necega sto se zove savoury, ima jos necega, i svaka kuca ima svoj recept, ali meni se ne svidja pa nisam nikad pazila sta se tu stvarno odvija. Ipak, treba zapisati.
Plum puding – nije domaci, nema ni sljiva ali je tradicionalno engleski. Kolac sa usecerenim vocem raznih vrsta, i nesto ruma ili brendija. Preliva se kod sluzenja nekad belim sosom (nepopularnim u ovoj kuci) ili sosom od braon secera, putera i malo mleka (popularna varijanta).
Slatki krompir – sprema se na puno nacina, zavisi od kuce do kuce, ali je obavezno prisutan. Jos jedan divan poklon svetu od strane ovog kontinenta. Ne treba mu apsolutno nista, samo ga ispeci. Ali ko voli da komplikuje – bez oklevanja, samo izvolite.
Dzin & tonic – tonik zamenjen vodom i iscedjenom cetvrtinom limuna – mnogo bolje. Bice i dobrog vina. I nebrojeno drugih stvari na trpezi od sireva do hleba, maslina i cega ne, posto vremena nisu tradicionalna, svi vole nesto drugo i svakome se udovoljava. U to ime: hvala!

Srecan Bozic!