Evo me opet u jednoj kuci na vise nivoa u Otavi. Bila sam ovde dovoljno puta da joj poznajem svaki ugao, ali ne dolazim dovoljno cesto pa to uvek ostavlja malo prostora za nepoznato. Taj osecaj istovremene bliskosti i distance je neobican, zato sto ne dopusta opustanje, a to mu je ujedno i najbolja strana. O opustanju se puno prica ovih dana, uglavnom pogresno. Praznici nastupaju i zanimljivo je videti kako razlicitim generacijama jedne iste porodice oni znace razlicite stvari. Deca dobijaju poklone, ima puno kolaca i okuplja se familija – oni uvek dobro prolaze. Oni u sredini kupuju poklone, okuplja se familija i uocava se da dok svi stare deca rastu, i pritisci rastu, i problemi, a tek racuni… Oni najstariji kupuju poklone, uocavaju probleme svojih mladih, i prisecaju se vremena kad su oni bili deca i magije praznicnih veceri. Praznike neko voli neko ne voli. Ja ne volim zimu. U Otavi je zima uvek surovija od one u Torontu. Kao da su ljudi u Torontu jebivetri, hohstapleri, ili neki slicni foliranti koji ne umeju da cene sta zima ume da napravi. Cak i beskucnici nadju resetke nad izduvnim shahtama kroz koje duva topli vazduh pa tu spavaju. Svi se malo stisnu, valjda racunaju evo jos mesec-dva..-sest, pa ce proci. Devojcice iz privatnih skola nose dokolenice iznad kojim im se modre kolena i butine do ivica kariranih suknjica,hodaju u gurpama, stiscu se jedna uz drugu, i svi vrlo teatralno ne obracaju paznju. U Otavi je zima ozbiljna realnost. Uvek se zapitam kako sam se nasla ovde. Zivotne lekcije, kao i sve lekcije, bi zaista bile daleko uspesnije kad bi se jasno naznacilo sta se to uci. Klinka se raduje. Meni nedostaje nesto sto nikad nisam imala. Kuca je hladna, ali ima dovoljno dzempera. Ja sam uvek dobrodosla ovde. Zar je to malo. It calls for a celebration.
22
dec
09
Bila sam u Otavi u letnjem periodu i nisam bas ostala bez teksta
da li mogu da zamislim kakva je zimi-mogu.
( salim se Ivana), ne volim zimu kao ni ti, sv eostalo se nekako prebrodi. A ti si tamo uvek dobrodosla, tj vas dve, tako i treba da bude.
E kad juznjakinja stigne u led i sneg, nisi dobro ucila
Kod nas je nestao sneg, kisi vec 24 sata i nestade belilo. U sred Alpa bice sivi Bozic, ali kad stigne onaj drugi, bice mozda malo vise snega.
Moja kcerkica je napisala neki dan:
“Deda Mraze molim te posalji andjela sa malo zvezdane prasine neka cuva i neka usreci meni najdraze i sve ljude sirom sveta”…
Saljem vam ovu recenicu iz njenog pismenog sastava, neka vas prati kroz ovu i sledecu godinu…
poz Slavica
Ivana – kako ja volim zimu!!! Zaista, volim sneg, volim miris vetra koji duva preko snega. Ono što ne volim – su računi za grejanje
. Volim Božić, obožavam ga i raduje me što je tu na pragu. Deca – da…čekaju poklone, mi veliki – da, trošimo novce i gledamo koliko im veći broj trenerice treba (uz igračku, naravno), oni najstariji, valjda uživaju u našem društvu 
kada smo svi na okupu…volim okićenu jelku, lampice u sobi, našarane prozore, osvetljene ulice ogromnim pahuljama…Za mene je ovo najlepši deo godine 
Slavice, poljubi svoju devojcicu od nas! Ah ta zvezdana prasina… i ja bih da mi se nadje pregrst u rukama.
Otava je meni lepa preko leta jer je zelena, i ova velika reka ovde mi prija a kako volim Gatineau brda preko reke, gde je vec Quebec…prekrasna su, ali onako bas magicno-prekrasna. U Ontariju nije lako naci i jedno brdo a tek takvu gomilu…
Potpuno si u pravu, draga moja, nisam ucila iako sam uvek brzo kapirala. Sada mi je tek jasno da su to sasvim razlicite stvari.
Zima je ovde tako ozbiljan biznis, ne skreci na ovu stranu posle oktobra (ni pre maja) ni po koju cenu
Zelim vam sve najbolje, ali pisacu jos ovih dana. Dugo nisam, a imacu prilicno slobodnog vremena. Sve greske pripisite ledenim prstima
Sanja, ima ovde puno ljudi kao ti. Sto je bas lepo. Na sta bi to licilo kad bi svi bili kao ja
Moje dete se nadalo snegu u Torontu jos od oktobra i jedva je jednom pao, nesto malo ali se zato stustila neka ledenica, i ne popusta. Ovde je sve to isto samo puno gore. Otava je nekih 500km severo-istocno od Toronta.
Slazem se da su praznici dina stvar. Samo kad bi se mogao skalpelom odvojiti konzumerizam od njih… za nekoga ko nije ziveo van Evrope, ne verujem da je moguce zamisliti STA su ovde od toga napravili. Uzivajte u toj lepoti koju imate.
Hm, ipak moram da dodam – kad bi bilo toplo unutra, onako kako ja volim, zima bi bila podnosljivija. Ali ovde su svi bash-chelici, navikli ili ne obracaju paznju jer misle da tako treba pa sam ja zaledjena i pre nego sto izadjem iz kuce. Dakle, kad ugledam led, vec sam polumrtva