Ovih dana bavim se unošenjem nemira u sebe. Nije to neka retka ni neobična aktivnost, ali nekad joj se baš posvetim. Začudi me kako je lako izaći, ili biti izbačena, iz zone komfora. Recimo, stvari krenu drugačijim putem. Kakvu to uzbunu može da napravi u sistemu samo sistem zna. Ljudi obično ignorišu. Ja radim suprotno – ignorišem druge stvari a sistem posmatram. Evo jednog malog primera:
Klinka i ja smo sele da otvorimo facebook račun za mene. Razlog je dosta jednostavan – ne može se disati od priče i pisanja na temu značaja ove pojave po sve, uključujući kompletnu promenu sveta kakav je postojao do sada. Kažu i da je on neprocenjiva alatka za poslovni uspeh. Ja nisam baš tako lako zapaljiva, ali networking mi je slaba tačka, pa ako ovo može da to malo pospeši – što da ne. Da je svet evoluirao, i verovatno upravo prolazi kroz neku nevidljivu maglinu jako udaljenu odavde, shvatila sam već na početku. Moja namera da u sve uđem poslovno, dakle nelično, se pokazala kao neobaveštenost. Da bi se stvorila strana za posao, mora da se otvori lični račun. Ja sam pred tim prirodno ustuknula. Iako je svaki posao vrlo lična stvar, ubeđenja sam da lični život i poslovni treba držati odvojeno. Prosto su nekima od nas potrebne različite realnosti. Neki to postižu ovako, neki onako, ja volim da imam odvojene sfere, i to više njih. Možda nisam uvek volela, ali je sada tako. Kad mi je fejsbuk to smestio kao uslov, dakle nisam sama rešila da treba drugačije, ja sam otrčala do vrata i dreknula u mrak: Okay, nemiri, navalite! Ima tu i malo stida, kao da me je neko uhvatio u sramnoj radnji. Valjda zato što zasebne realnosti ovih dana izgledaju staromodno, ili nepošteno čak. Sve je u stapanju, amalgamisanju, kompilaciji… Brend ‘ja’ je najbolja investicija u svakoj ekonomiji.
Zašto ne volim da se mešaju moji različiti život – pa, nema tu neke misterije ni tamne strane. Ni ljude ne volim na gomili. Izgubim se u gomili. Važno mi je da imam izlaz. Ili prolaz… Važno je. Arhitektonski nečista posla savremenih poslovanja izbegavam.
Umesto da poteram tu neposlušnu gomilu nemira napolje, prilagodim se, iskoristim medijsku dominaciju svetom da nešto naučim pa i ja dominiram, posmatram sve pomalo zabavljena i puno čitam. Ako želim drugačiju realnost, uvek ću je naći. Suština ovog pomalo nezgrapnog teksta: ne mešajte se ljudima u realnosti! Dugo su ih gradili.
F(ace)B(ook)I. F&B&I – и ја, и јаја..
??
Ма да, мани их – добро си рекла: нема ту ништа нелично. И колико год да јесте важно за пословне сврхе, можда ће ускоро бити више него неминовно, толико ће надаље тек бити важно (следи суперлатив од неминовно) држати одвојено пословни живот од личног, ко може, наравски..
Ама ни најобичнији аватар н’умем да поставим, клинке ми монтирају ону картицу у мобилни, а сваки укакани крими филм нас учи да се најлакше сакријемо у 1,5 млрд оних који гледају слике оних лепих гологузих тета
Поодавно су ми у фирми наместили и начин да од куће читам мејлове са посла, ама треба нахватати сина да ми и у кућном рачунару инсталира нешто – али није ми се дало да се тиме бавим, лакше ми је било да данас после кратког одмора прођем кроз 98 приспелих мејлова.
Наравно да сам конзервативан: then again, недавно су клинци са посла правили неку баналну журку па поставили сличице на фејсбук, па се ту нечија цурица наљутила што њу нису звали на ту журку, па се момци посвађали, па кренуле претње и другари се испозамерали до те мере да се један жалио полицији – све ми је то личило на онај доживљај са ТВ од пре пар година када сам пред спавање нашао неки канал и неки леже. леже. понеко се мрдне. чекам да видим шта је: следи ли серијски убица? секс? ништа.. леже и опет се неко помери. па опет ништа.
После пар минута сам схватио да је то ‘Велики брат’. Е, драги орвеле, шта и од тебе учинише
Али опет, како бисмо па слатко заспали
E pa lepo je nasmejati se – to niko ne moze da nam uzme
)
I tako znaci, leze, leze, poneko se mrdne… savrseno. Ja znam za to samo po imenu, a kad sam nekim slucajem naisla na naslove o nervnim lomovima ucesnika, koji, sad se ispostavlja, su samo retko mrdali inace stalno sedeli… sta ja znam, mozda bi svima bilo bolje da su ustali, otvorili vrata i izasli (da se nikad ne vrate). Mora da su imali i neka kartonska vrata na tim setovima.
A mozda bi i serijski ubica tu bio dobrodosla promena. I to da bude veliki, kao Godzila, pa da naslov ima na sta da se nasloni
I taj virtualni svet. Dolazi sve blize, nadnosi se nad nama…sta hoce…joj sto je gadan…a koliki su mu tek zubi… – aaaaaaaaaaaaaaaaaa!
Мислим (скоро да кажем и сигуран сам, мада углавном избегавам да се изјасним да сам у било шта сигуран) да је од читаве те приче читава поента у унификацији наших умова.
Не говорим ништа ново: некакав велики брат је смислио и ријелитиес, и оне приче о показивању свога талента, али и оне старомодне квизове знања. Мотив је, наравно, у новцима – али се ту, око квизова знања, веома води рачуна ко може да им приступи, мада се ради углавном о некаквом енциклопедијском знању.
У праву си, наравски: не треба се мешати људима у реалности, пошто су их пажљиво изградили!!!
ааа,
Slažem se u potpunosti da bi ta dva, posao i privatnost trebalo razdvojiti, medjutim….da li nam to uvek polazi od ruke?!!! Teško. Doduše, slabo se družim sa koleginicama van posla, takodje, volela bih da me nervoza sa posla ne prati kući, uglavnom ne…ali i to se desi. A fejsbuk kao fejsbuk je zanimljiva stvarčica ko ne preteruje, ja bacim pogled, obnovim po neko davno zaboravljeno prijateljstvo…
Nisam pristalica tih virtuelnih svetova.Mozda i zbog vremena u kome sam odrasla. No, komunikacije su neminovne i nasa prihvatanja tih nekih novih stvari, ali Fb nije moj izbor… kao ni mnogi chat sistemi itd…
Skoro svi oko mene su na Fb, ja mu dodjem ko’ poslednji mohikanac… i svi se kao cude…
Meni smeta kada i svaka promena u poslovnom svetu,svaka izjava se da pronaci na netu… Cak i moji klinci, jer je skola dala godisnji izvestaj i imena dece, tako da svi mogu da vide ili oni koje interesuje u kojoj su skoli…mislim
Ok ne mozemo od mnogih stvari pobeci ali Fb ostaje podalje od mene
*veliki pozdrav Ivana za vas dve i provedite lepo dolazece praznike.
nije me bilo jer smo imali toooliko posla i nekih drugih zavrzlama…
Ja sam tek naknadno povezala, Gorane, kako si ti preuredio naslov (nisam uspesno fokusirana na bilo sta realno ovih dana
i u pravu si, verovatno. Na sta ce ovo izaci – ko zna. Sudbine se resavaju, grade i ruse, na fejsbuku ovih dana, o karijerama i da ne pricam. Ono sto mi je najzalosnije je koliko je duboko sve to uvuklo decu, a ona zaista nemaju zastitu od sveg tog bullshit-a. To su gadne stvari. Uz to na internetu, i te koji sede u nekoj kuci sa okom na nagradi – ko odsedi najduze bez mrdanja, ili vise podmece drugima – na TV-u… nije im lako.
Mislim, i tih artificijelnih realnosti ima bas svakakvih, da ti se stomak okrene.
Sanja, kod mene je to odvajanje nastalo jednom prilikom kao neka vrsta odbrambenog mehanizma. Posao se mesao u zivot, sve je to bilo smesano da ne moze biti smesanije, i odjednom – ne znam kako – ja samo napravila rez. Od tada, mogu da se bavim najrazlicitijim stvarima i da ne brinem o poslu. Mogu da putujem i ne brinem o poslu… i ne samo da ne brinem, nego i ne razmisljam. Haleluja!
Sto naravno ne znaci da se ne jedem od brige o svemu, ukljucujuci i posao, ali mi odvajanje jako dobro ide.
sarah, drago mi je da si tu.
Ne, ni mene ne zanimaju svi ti svetovi. Ni ovaj fb mi nije vazan, ali je pocetak projekta pa cu ipak probati malo, da vidim ako mogu da napravim neke kontakte ili prosto vidim kako funkcionise ali nemam velika ocekivanja.
Ja puno koristim internet i uspevam da nadjem ono sto mi odgovara (i puno toga sto mi se ne svidja) pa je sve to pitanje selekcije na prvi pogled. Medjutim, nije. Previse je lako, izgubi se osecaj… realnost je neuporedivo bolja. Samo jos nauciti decu to isto.
I vama sve najbolje za praznike i sledecu godinu! Cuvajte se, volite i uzivajte u zivotu i vremenu skupa
Face. Uključila sam se tamo, mahnito pristupala grupama, pregledavala profile, malo čitala jer malo i piše. U principu, sveopća egotripomanija. I još sam tamo, evo već 3.mjesec. Ili 4. I ako bi me netko sa strane promatrao, rekao bi da sam Face fanatik. A nisam, već sam jednostavno kao Proust u potrazi za izgubljenim vremenom, bilo ono dio prošlosti ili budućnosti ( kao da već sada gubimo ono što još nismo ni dobili ), no nisam naišla na kolačiće. Možda ih nisam nanjušila. Jedna moja prijateljica kaže da je Face vrhunac otuđenosti. I još je tamo. U potpunosti se slažem sa njom. I još sam tamo. Ljudski postupci su često neobjašnjivi, makar se kretali u krdu, ali tko zna što se u svakoj glavi ponaosob odvija. Facebook je sranje, ali još se tamo valjam. Kao da nemam pametnijeg posla. Imam. U tome i je poanta – bježim od pametnijeg posla u okrilje Facebooka. Tamo ni ne moraš biti pametan, ali možeš se praviti pametan, mogu drugi misliti da si pametan, ne moraš biti sam, već dio mnogih grupa. I onda polako shvaćaš da pomalo gubiš sebe ( iako bi se rado nekih stvari i riješio ), a da zauzvrat ništa ne dobijaš. Da li znaš uopće i uzeti i po što si tu došao? Po trenutak predaha, da se zbrojiš onoliko koliko te još ima, pa da se vratiš životu, knjigama, ljudima od krvi i mesa. Nadam se. Nadam se da postoje još sve te stvari, jer postoji samo ono što vidimo. Nadam se da postojim i ja i da ću progledati. Zbog svega toga stoji pitanje: ” Kada ću se izbrisati? ” Zbog svega prethodno napisanog, odgovor je: ” Ne znam. ” Iako bi ono trebalo biti neminovno.
Pozdrav, Ivana. Rijetko te čitam, ali čitam te sa radošću.
Ljudski postupci su cesto neobjasnjivi… to jeste to. Niti je objasnjenje toliko vazno, bilo bi mozda nesto sasvim obicno, i nedovoljno da kompenzuje efekat ovakvih stvari.
FB nece imati taj efekat na mene ali samo zato sto sam dugo na Internetu pa sam prosla kroz slicne stvari na drugim mestima. Trebala bih da pisem o tome, jer zaista je fenomen posmatrati sebe u takvim okolnostima koje nisu cak ni iluzija – nisu nista, ne postoje – a minut po minut, postaju tvoj zivot.
Da, verujem da dodje taj trenutak kad se mozes okrenuti i otici, ali nekad se cini da dodje prekasno. Ne treba to dopustiti, ni da dodje prekasno ni da taj osecaj prevlada. Sve je ovo ljudski, samo mi nismo bili na ovakvim mestima i niko ne pruza ruku da iz njih izadjemo.
Drago mi je da citanje prija, Mirela, hvala na javljanju,
i veliki pozdrav.
Ivana, videla sam te na fb-u, nekako sam odmah znala da si to ti, videla sam da imas medju prijateljima ljude i odavde, sa blogova, sa kojima sam i ja prijatelj. Nisam ti ponudila prijateljstvo jer sam osetila da to ne treba da uradim.
Meni fb sluzi da se zezaaaam i to mnogoooooo i smejem i sve nesto sasavo sa ljudim koje znam iz RL i odavde
Hvala na razumevanju, zelena. Drago mi je da uzivas na najbolji nacin u medijumu
Kad sam otvorila nalog vec su cekali neki pozivi od ranije, pa sam automatski prihvatila, misleci da cu imati neke opcije, a trebalo je da se prvo obavestim pa tek onda krenem sa svime. Jos nisam nacisto kako cu to organizovati, ali jeste, mene tamo zanima samo neka vrsta poslovne prezentacije. Ili ono sto je networking danas postao – samopromocija u socijalnom ambijentu. Nije mi to toliko vazno a mozda cu otvoriti jos jedan nalog pa odvojiti sfere, kao sto sam i imala na umu.
Ti nastavi da se zezas
Smatram, sta smatram – tvrdim, da sem skidanja pornografije i pracenja lajvskora, nikakve vajde od interneta nema.
Ono jes, coek moze preko fejsbuka da nadje ribu, al da te neka pozove na nesto skasikom il da se ponudi da dodje da ti opere sudove, to se nece desiti u ovom univerzumu.
Internet vrlo verovatno ima manje korisnika od facebook-a, ali dobrih bilion sigurno moze da sakupi.
Svako nadje sebi nesto zgodno.
I puno vise onoga sto nije. Trazio, niti je zgodno.
But that’s how it goes.
Svaka ti suhoga zlata vrijedi. Ozbiljno.
To je stoga sto imam radionicu i u njoj armiju malih ljudi koji vredno rade za mene. I am just the pretty face
Mos i sise dimas, al ako numes pitu da napravis, dzabati.