Efekat mrlje

Ovo je moj grad, shvatila sam juce. Mozda ima nekog simbolizma u tome sto se desilo bas na raskrsnici Yonge & Bloor koja se smatra nezvanicnim centrom grada. Mozda je vazno i to da je juce bio vrlo lep dan – idealnih 24 stepena, neprekinuto plavo nebo, povetarac je duvao nezno, ulice su bile pune ljudi, postuju se  pravila saobracaja, i osecaj je bio jedne potpune lagodnosti. U tom trenutku je klinka pomenula jednog decaka njenog uzrasta sa kim smo u Srbiji pricale o razlicitim temama uz obostrano zadovoljstvo i koji je na rastanku rekao da ce ubediti mamu da dodju da nas posete. Njegove radoznale oci pune iscekivanja je klinka prenela na sve sto je gledala oko sebe, i pitala me ali najvise sebe glasno razmisljajuci, da li Toronto lici na Beograd. Visoke staklene zgrade, na primer. Ima ih sada vise, grade se na Novom Beogradu, ali ne toliko puno i nisu tako visoke kao ovde, ne jos. Veci deo Beograda je stari grad, zakljucile smo, i drugaciji je. Ona ne bi htela da se decak razocara ako ispadne da svi gradovi lice. Nece se razocarati, jer dolazak u jedan novi grad je uvek otkrivanje novog sveta. A on je jos mali, i pruziti mu priliku da otkriva nove svetove je uzbudljivo i lepo. Svaki grad je drugaciji - ne cine ga samo zgrade i lokalne i vece uprave koje odredjuju ciscenje i sirine ulica, gradnju, broj drveca i poreze, vec ljudi koji tu zive.   Oni se povijaju i dovijaju sa razlicitim politikama i bolovima odrastanja a potom bolovima starenja, ali izmedju tih ozbiljnih tema i velikih planova uvek im ispadne sto slucajem sto namerno i neka kanta zivopisne boje pa ofarba i zamaze malo oko njih, i eto duha grada u apstraktnim mrljama. Negde to gaje kao umetnost ili sluzi za turizam, ali i tamo gde nisu tako ekstrovertni ima puno slika koje vredi pogledati.

Kad smo se prosle godine vratile posle Korzike i Pariza, grad mi je bio tudj i durila sam se dugo. Posle Srbije i Grcke, bilo je dobro vratiti se. Razloga za to ima puno, i nisu svi sa one strane okeana. Glavni razlog je putovao sa nama, i boravi u mojoj glavi. Jos je malo osamucen, od dugih putovanja, vremenskih zona, napornog rasporeda, emocija, a verovatno i od udarca u glavu tokom saobracajnog udesa. Glava nije bila razbijena, svi smo dobro prosli kako je moglo da bude, ali ja vec vise od dve nedelje hodam sa crveno-ljubicastom velikom mrljom ispod desnog oka, pa ne mogu da zaboravim, i tako obelezena sam bar pedeset puta ispricala pricu o tome sta se desilo - i ne mogu vise.  Mrlja ne boli, a druga bolna mesta polako zaceljuju, i nista od toga nas nije sprecilo da prodjemo svuda gde smo htele ili mogle usled kratkog vremena, smejemo se, ili plivamo. Ali mrlja je odjednom dobila na vaznosti kad smo se vratile kuci. Dok su me u Evropi svi zagledali i retko ko je pitao sta se desilo iako izgledam kao da me je neko pretukao, tamo mi nije smetalo, jer to nisu bili moji gradovi i u njima nemam nikakvu odgovornost. U ovom gradu je mrlja odjednom postala jako vazna iako polako bledi. Dok hodam istim zustrim ritmom, drzim glavu visoko, smesim se i ponasam kao i uvek (uglavnom i zaboravim da je tu dok ne prodjem kraj nekog ogledala), jasno mi je da odajem utisak samouverene zene, sto i jesam. Sa tom mrljom ispod oka, samouverena zena ostavlja sasvim drugaciji dojam. Samouverena zena koja ima los dan, samouverena zena koju nesto boli, samouverena zena koja ne zna gde su joj ni samo ni uverenje tog dana, tuzna samouverena zena ili bilo koja druga – to moze. Ali samouverena zena sa mrljom koja reklamira pretucenu zenu prolaznicima – to je vec druga prica. Jasno mi je da razliciti ljudi razlicito citaju apstraktne mrlje, ali nema niceg apstraktnog u mrljama ispod oka za hiljade zena, i ne zelim da nosim mrlju koja na bilo kom jeziku moze da kaze ‘everything’s fine’. There’s nothing fine about it! Juce smo usle u prodavnicu sa sminkom i ljubazna prodavacima je zakamuflirala koliko je mogla tu ljubicasto-crvenu mrlju, kupila sam par stvari koje cu debelo slagati na kozu svakog jutra dok mrlja ne prodje – svaka druga zena, samouverena ili ne normalno ima takve sitnice ali ja nisam do sada sto mi je, shvatila sam, veliki propust - i klinka i ja smo obe izasle vrlo zadovoljne.  Ona je testirala efekat sminke sa razlicitih distanci, i vrlo dobro izgleda sve dok se ne pridje vrlo blizu, a i tada izgleda daleko bolje.  Ovo je moj grad, i u njemu je moj deo u slikanju njegovog duha da budem samouverena zena bez mrlje ispod oka. (Mislim i da je klinka sada jako ponosna na mene.)