Zapitam se povremeno gde je jedna devojka na ciji sam blog naisla slucajem prosle godine, za koju znam da je nekad hodala ulicama Zagreba, i nekim drugim ulicama, i stizale bi je teskobne misli redovno, a ona je umela da tu teskobu opise na nacin koji je meni pevao u usima i u grlu a nekad bih izmrvila to pevanje i prstima, ali bila je sklona otvaranju blogova i njihovom zatvaranju nedugo zatim, i sada priznajem da pomalo brinem o njoj. Ne zato sto ne verujem da ona nema nekog blizeg da o njoj brine, pa i proveri da i dalje redovno hoda ulicama Zagreba ili nekim drugim ulicama, vec zato sto je bilo neceg u tom pevanju, i hodu ulicama Zagreba i nekim drugim ulicama, za sta znam da moze da se nastavi i traje decenijama, ili se prekine jos koliko danas.
23
jun
09
Imal gde da se procita o tim ranijim hodanjima?
Nema, portose, link nije vise aktivan. Talentovana devojka. Volela bih da sam mogla da citam vise od nje.
Hvala ti. Ne sumnjam da bi i meni bilo zanimljivo da procitam. Treba se, naravno, nadati da je ona dobro.
Interesantno je to snestancima, i na netu i u realu. I kako neki ljudi mogu da nas obogate necim, podele sa nama (bilo interakcije ili ne) pre nego nestanu. Mozda tako i treba da bude. Zivot.
Sad imam fleseve nekih secanja tog tipa.
Bio je njen link na mom blogroll-u jedno vreme – vjetrasta, ali onda je zatvorila blog. Ima talenata razlicitih, neki se razviju, neki ne, neki zasijaju na trenutak, neki imaju postojan sjaj jedne zvezde (sve slicnosti sa show biznisom obrisati) i talenat nije redak, ali njen mi je bio blizak. Dopao mi se, prosto. I verujem (moguce je da laskam sebi ali me u to tek treba ubediti) da umem da prepoznam onaj pravi, cak i kad je na svom pocetku.
Sto se tice ostatka, otvaras siroku temu. Neki susreti su bolji u takvom kratkom, pa i anonimnom obliku. Sve je to deo ljudskog iskustva. The human experience, kako se fotogenicno kaze na engleskom. Ali ne mogu da ne zabole ti nestanci, cak i kad tako treba.
Razumem te.
Siroka je tema, istina. Slazem se.