Potpuno je nerazumno koliko sam danas srecna. Ilustracije radi, pre samo par dana bila sam ekstremno nesrecna. Otkud meni toliko srece, cudim se, krisom pomalo i uobrazena sto je imam toliko jer drugi sigurno nemaju. Nije dan ni lepsi ni ruzniji od vecine dana, toliko mu moram priznati – nesavrsen dan. Nije ni do mene, jer ja svasta mogu ali da ucinim sebe srecnom samo povremeno. I nikad ovako uspesno. Dan je standardno bez drugih ljudi, tj. sama sam kao i obicno, i klinka ce tek predvece dodati svoj osmeh mom delu neba i reci ce nebrojeno puta da me voli, i ja cu njoj reci, i sve to pricamo svakog dana, a danas ce sigurno biti fantasticno i neverovatno slatko jer ja sam vec nastimovana kao najfiniji, skup instrument. Znam da je biohemija u sve upletena. Razmisljam, i smesim se, kako je to dobro da sam svakog dana jedan eksperiment u razvoju. A sve pocne od snova. Da imam vise susreta sa ljudima tokom dana mozda ne bih obracala paznju toliko, ali snovi mi prave drustvo, odnosno, probudim se u njihovom drustvu i tako zapocne svaki dan. Ovaj danasnji je bio o ljudima koji emituju toplinu, drze se za ruke, lepe reci i osmesi prelaze od jednih do drugih kao mala bogatstva, i znala sam da je to svet za mene, medju takvim ljudima. Nasla sam svoje pleme. Posedujem ne samo alhemicarsku laboratoriju, vec i rudnik zlata, ili bar ostrvo s blagom. Kako ne bih bila srecna. A oni sto govore da su dovoljne male stvari za srecu – nije tacno. Laboratorija i ostrvo s blagom – to je dovoljno za srecu. Ako neko ima i vise od toga – celu fabriku i arhipelag, recimo – to su verovatno oni ljudi oko kojih se okupljaju drugi ljudi kao oko ognjista kad im je hladno. Kao hemicar-avanturista, slobodni trgovac recima, i slucajno smestena zena u ovu ulicu i svet, potopljena sam do obrva u opojnu aromaticnost sveze pronadjenog blaga i ne znam sta govorim.
09
apr
09
Уживајте у таквим данима и памтите их и чувајте – и истовремено имајте на уму и онај перфектан дан за банана рибе Џ.Д.Селинџера. Важно је добро препознати
Mislim da je u pitanju bila cista hemija. Divna, velicanstvena hemija. Ne znam odakle, ni kako, ali velicanstvena je, toliko znam. Problem sa hemijom je da ne traje dugo. A ni ostrva s blagom ne mogu da drze toliko blaga koliko treba jednom ljudskom bicu ovih dana.
I sad ste me zatekli. Zasto mi je poznato to sa banana ribama…zasto, kad tamo – Stefan je zaboravio knjigu prica J.D.Selingera ovde kod mene jednom, i ja krenula da ih citam. Procitala ribe i stala. Pa napisala nesto. Sad ne znam gde mi je knjiga, ali znam gde je to sto sam ja pisala. Sta sve stane u jedan dan.
I vazno je prepoznati, jako vazno, u pravu ste.
Da li si znala, nije moje da sudim, ali si rekla veoma lepo.
E Ivana sreca i ja smo zajedno na sate ,a nekad i na minute…. I dok bi nekad pomislila kako sam srecna vec bi se tamni oblaci nadvili nad mojom glavom i to sve prekrili… Jedan dan, kakav poklon..jedan citav dan biti srecan, a jos da je jedan letnji dan…
Kazu “ svako je krojac svoje srece“, tacno, ali sta sa ovakvim kao ja, neuspesnim…
I znas da ove zime nisam ni sanjala. doduse probala sam otvorenih ociju, ali je prekratko trajalo…
A ovaj tvoj san je bas topao i srecan…
sarah, secas se ono jednom kad sam pominjala kako su psihicke i emotivne reakcije prosto utabani putevi u nervnom sistemu i nikome se ne krci nova autostrada kroz Amazon, a sigurno ne nervnom sistemu koji je u svojoj sustini lenj? Reakcije dolaze za prethodnim reakcijama. I ako smo kao klinke, usled okolnosti, a i nesto genetske predodredjenosti, krenule tamo, SVE ce ici tamo! I kad treba i kad ne treba.
Ja sam poprilicno ubedjena da je zaista bas tako, fizioloski. I kad bih mogla iz pocetka, mislim da bih se bavila neurologijom kao naukom.
Mimo toga ostaje realnost, koja zaista nije neka podloga za srecu. Jeste, jeste, zdravlje pa sve drugo. Najdrazi i najvoljeniji su nam dobro – i to je neprocenjivo. Ne zivimo u ratu, nismo gladni… Ali to ne popunjava dan. Prosto ne ide. Da li se mogu te staze promeniti? Mogu, sigurno,aabr donekle – sve moze, ali na misice? Nije lako. Vredi probati, ali nije lako.
Kod sebe sam uocila jednu stvar (hm, uocila sam PUNO stvari, ali znas na sta mislim
Naime, kad me iscrpe neki jad, ali zaista brutalno istrosi, desi se odjednom – i nepredvidivo – potpuno suprotna reakcija. Odletim u euforiju kao da imam krila. I stvarno bez razloga. To je nekad san, nekad apsolutno nista. Dakle, neki endorfini, sta je vec, spasavaju stvar. To vec spada u genetiku, i na tom delu sam jako zahvalna. Verujem da to ima svako, prosto su to neki odbrambeni mehanizmi, reakcije ne esktreman mentalni stres (kod fizickog stresa je to sigurno nesto drugacije).
Hocu da kazem, svi smo mi jedinstveni, i ima bezbroj stvari koje nas takvim cine, ali mnoge od tih stvari su zatvor u kome camimo. Promene su dobra stvar, fizicka aktivnost neophodna, i jos: obracanje paznje, sto ja zovem konverzacije sa samom sobom. U to sapda svasta, bukvalno prica, vizuelizacije, nekad casa vina, a narocito dobra muzika i ples
Nadam se da ovo ne zvuci blesavo
Samo mala iskustva od strane nekoga ko isto nije narocito sposoban.
Lep pozdrav,
СРЕЋНЕ СВРАКЕ
У блоковима је данас топло, облачно, тихо – недеља, ускрс, утихнули су и многи јагањци а домаћини им се ваљда посветили, пошто су претходно окајавали шта су имали да пријаве тамо већ, где треба..
Зеленило је младо, готово кичасто светло, густо и само себи довољно, после ноћашње обилне кише: трава, зелена ограда, друго ниже растиње, посебно дрвеће. И тераса је празнично лепа, мада ништа не славим осим пар недеља предстојећег одмора: јуче је жена посадила мушкатле – толико се шарене да је то страшно, волео бих да су мало смиреније
У недостатку врабаца чији жамор тако фино смирује, посветио сам се посматрању сврака. Није баш нека замена, у ранија времена бих, као неки вајни ловац, на њих гледао са аспекта око/нишан/објекат; али ове две свраке су правиле гнезно при врху оближњег бора. Сатима, упорно али не тако да им делује као напор, напротив. Са оближњег игралишта женка је доносила гранчице, па грумење земље; мужјак је стражарио и повремено прискакао да помогне. После су дошла и два врапца и мували се около, посматрајући свако са своје липе на кратко, па тутањ даље..
Када сам предвече поново изашао на терасу птица одавно није било а на дечјој љуљашци је седела млада жена. Мушкарац је стајао и крупним, љутитим гласом је оптуживао како су због ње изгубили стан, она му је нешто одговорила и он је одједном почео да јеца.
Ушао сам унутра.
I ja bih usla. Tuzna, tuzna prisustva ljudi. Ptice to rade bolje. Svi izgleda rade bolje od nas.
Mi smo danas videle jednu pticu koja se sijala kao da je nauljena ili gelirana, svako pero na svom mestu, maksimalno glamurozna i spremna da pozira, i onda je otvorila kljun i zvuk koji je izasao je zvucao kao svraka vrlo losim danom. Uopste nije isao uz tako elegantnu prezentaciju. I ona se nesto bas ljutila na ljude, gundjala, sta li je radila, i mi odosmo a ona je nastavila da besni. Ne samo sto nismo dobri jedni drugima, losi smo i za bica koja zive oko nas.
Ova Vasa scena je jako dirljiva.
Ivana ovih dana sam bas jako umorna. Ma, ne dana ima tome vec…
Cekam. Imam jedno sat vremena „slobodnog vazduha“, pa sam svratila do tebe. Ti me uvek nekako oraspolozis i ne znam kako da ti to objasnim, izanaliziras i das mi definiciju, ma jednostavno mi je lepo u ovoj tvojoj kucici. I nema veze da li su teme tuzne ili sretne.
A sve ovo sto si mi napisala nije blesavo, nego sam sretna da vidim stvari kako izgledaju iz tvog ugla. I tacno je to sto ponesemo sa nama kao klinke je jako,jako vazno…. Shvatam to svakim novim danom.
Ples i muzika cine cuda, pa makar taj trenutak euforije i kratko trajao, meni je trenutno presekao tugu i podigao me na jednu stepenicu vise… Izborila sam se sa sobom i izasla sa prijateljicama, bukvalno su me izvlacile iz kuce.
Zatvor i camenje u njemu je delimicno i moj problem. Mada se trudim, trudim se kao sto ti kazes sve na misice, nebili nekako bila odbegli zatvoreneik
Znas i dodje ta sreca i dodju ti osmesi od srca i onda kao da nesto ceka da ih sto brze moze neutralise i gumicom izbrise… kao da nisu nikada ni bili tu…
A u biti ja sam jedno veselo i druzeljubivo bice. Uvek za salu , za muziku, za ples za casu vina… Valjda tako naidju ti neki dani…nekad samo protutnje sa malo tragova nekad bas zaoru duboku brazdu…
*Drzi nam palceve danas, klinci imaju koncert, oboje sviraju gitaru… Meni je vec osmeh od uva do uva…Oni su sa pozitivnom tremom oko mene i vec se pakuju, jer je generalna proba uslkoro…
Saljemo ti nas troje jedan veliki osmeh i lep pozdrav
Bravo za tvoje klince! Jako lepo
Hvala i tebi. Drago mi je da pozitivnost putuje ka tebi ali i ja dobijem svoju dozu. Mozda to ipak dolazi od toga sto kazes da si veselo i druzeljubivo bice. I ja sam. Samo ne znam gde mi se zaturila ta Ivana.
Imala sam naporan vikend, pa mi je ovo tvoje bas prijalo. Iako, da ti odam jednu tajnu, kad naidje dobra muzika, sve pada u vodu. Casa vina ide dobro uz to. I ja sam ne kao nova, nego ona arhetipska Ivana
Sjajno za klince. Neka im uspeh i zadovoljstvo uvek prate sve te male i velike strasti i interesovanja.