Imala sam mozda 5 godina kad je moja mama uzela kurs iz sivenja. Bila
je vrlo kreativna, a ja tek sada razumem da se kreativnost moze iskazati na
bezbroj nacina i da je treba negovati ili bar otvoriti joj vrata i pustiti da izadje.
Na kraju tog kursa “diplomski” rad je bio da svaka od polaznica sasije nesto po svom dizajnu, ili pozajmljenom, ali sve uradi sama. Moja mama je sasila haljinu
sebi i haljinu meni. Obe su imale “empire waist” tj, presek ispod grudi, faltu po sredini, koja im je davala nesto sirine pri dnu, sa ukrasnom trakom koja je mojoj davala andjeosku umiljatost, a njenoj seksepil. Moja je bila tamnoplave boje, sa belom trakom, a njena limunsko-zute, sa braon trakom.Haljine su bile ubedljivo najbolje i najoriginalnije i za nagradu bile izlozene u izlogu “Eletkrotehne”, u kojoj su se prodavale sivace masine, uz ostalu “belu” tehniku i to na pravim lutkama, jednoj velikoj i jednoj maloj, koje su verovatno pozajmili iz obliznje radnje tekstila. Ja i dalje nosim sa sobom sliku tog izloga i nasih haljina u njemu. Gusila sam se od ponosa na moju mamu, za koju sam vec tada sa sigurnoscu
znala da je ne samo najlepsa mama u toj tmurnoj provinciji, vec i na celom svetu. A bila sam ponosna i na sebe, od samog viska emocija. Zar nisam imala istu haljinu kao i ona!
U to vreme je neprikosnoveni uzor zenstvenosti, stila i lepote bila Jackie O. Isto tako je vec godinama bio oplakivan njen prvi muz, JFK, kao najzgodniji muskarac na svetu. Ne znam koliko su bila teska vremena oko mog rodjenja, ali se moda sledila do najsitnijih detalja. Kapri pantalone, baletanke i kratka kosa a la Audrey Hapburn, su bile omiljeni stil moje mame jedno vreme. Francuska Rivijera naocare za sunce, izbeljeno plava kosa, kosulje vezane iznad ivice pantalona koje isticu vitku liniju su usledile. Godinama je bilo popularno da se tecnim krejonom da dramatika ocima u linijama i stilu koji su bili antickog porekla, ali uvek iznova moderni. Maskara je bila neophodna svakoj zeni koja je drzala do svog pogleda. Mozda je Marilyn bila seks simbol, ali samo uzgredno, dok je davala mnogo prakticnije ideje zenama, koje su, udate ili ne, sve radile i odlaskom na posao stupale u svet, resene da za njega pripreme svoje najbolje oruzje. I nesvesno, ali odvazno, koketno i nezaustavivo, koracale su novim koracima ekonomske nezavisnosti, jedine pametne revolucije za koju znam.
Godinama kasnije, za svaku Novu godinu, koja se obavezno proslavljala izlaskom u neke od popularnih restorana i kafana, moja mama je sama sila svoje vecernje haljine, u njenom sopstvenom stilu, dajuci im pecat svoje ideje o glamuru. Malo sta drugo je sila osim tih posebnih komada koje bi uglavnom obukla samo jednom. Mozda je u pitanju bio nedostatak vremena, ili inspiracije, ili je time, jednom godisnje, na narociti praznik, otvarala sebi prozor u svet za koji je verovala da
mora biti i bolji i lepsi od onog svakodnevnog. I negde izmedju tih godina, slucajno ili namerno, to vec ne znam, naucila me je i tome da odrastes u pravu zenu onda kad nosis sebe kao najskupoceniju toaletu i kad sama sebi najbolje pristajes.
Iako je razglednica sa severa puna je topline i emocija…
nemam dovolno dobrih reci, pa necu dalje da ne kvarim…