Jedna od pojava koje su obelezile kasni 20-ti vek u ovom delu sveta je samopoboljsanje, ili napredovanje ka bez-egu kroz idolatriju svojstva, posebnosti i nekog spiritualnog paprikasa, sto je sve dosta komicna stvar u ovakvom vrhunski egotisticnom drustvu, ali nikome nije mnogo do smeha ovih dana, osim toga ovde ljudi masovno volontiraju i daju pare u dobrotvorne svrhe i mada se tome podsmevaju sirom sveta ne znam da im je iko rekao ‘hvala, nemojte’, ali to je za drugu pricu.
Ja poznajem cak dve osobe koje se time profesionalno bave. Jedan od njih mi je prijatelj, a ovaj drugi samo poznanik, i posto se vidi golim okom da ne verujem u Isusa, vidi se i da nisam trziste za samopoboljsanje po uputstvima vec da to radim nevesto, kako stignem, i ako stignem. Hocu da kazem da su njih dvojica pametni momci i nikada nisu tracili vreme na prodaju svoje robe u mom inertnom okruzenju. Jednom u nedelju-dve stizu u moj inbox od njih mail-ovi poslati na veliki broj adresa, i uvek postoji opcija da se ispisem. Dopise nekad citam, nekad ne, nekad imaju dobrih elemenata, desi se i da mi idu na nerve, nekad me fasciniraju pristupom, a jos fascinantnije je kad cujem da pristup radi uspesno. Uspeh i ljudska bica je jedna od onih filozofskih misterija sa bioloskom osnovom koje se sjajno izucavaju u ogledalu, i verovatno ce ostati medju popularnim temama i sledecih par miliona godina, ili sve do konacnog mraka. Ova dvojica su jako fokusirana na uspeh. Svoj, moj, svaciji. To je samo po sebi veliki korak napred za moj optimizam.
Kraj jedne godine i pocetak sledece je datum koji se ne propusta u takvom biznisu. Iako se poznaju i saradjivali su jedno vreme (i verovatno citaju sta onaj drugi pise) ovim povodom su se zanimljivo nadovezali. Prvo se pojavio Stuart. On je Novu godinu predstavio svojoj publici u obliku igre:
Ko se usudjuje da uradi sledecih 10 stvari:
1. Napise svoju licnu savrsenu smrtovnicu. Na jednoj strani max. Kako bi se dakle predstavili svetu kad vas vise nema.
2. Upise kurs na kome ce uciti nesto novo. Vestinu, jezik, ples, sto god.
3. Eliminise iz zivota jednu stvar za celu godinu. Pice, osobu koja iritira, naviku, vrstu hrane…
4. Isplanira i okupi ljude na jednoj party koja bi se tematski zvala ’I love you, man/woman’. Okupiti pet do deset osoba, ustati, i reci svakoj od njih zasto i koliko ih volis. Ako ne umes, ili si emotivno zategnut i gubis glas na bitnim mestima, onda zapisi pa im uruci neka citaju dok ti biras muziku, ali ne oklevaj, vec uradi sada.
5. Izadje sam(a) sa sobom jednog dana u januaru. Bukirati dan odmah, i sesti pa isplanirati sve sto volis da radis. Na kraju dana, napisi sebi poruku. Dok pises, osvrni se na ono sto zelis za ostatak svog zivota.
6. Ode u banku i zatrazi da automatski skinu sa racuna svakog meseca izvesnu sumu i odvoje na stranu. Na kraju godine od tih para kupiti nekome poklon za koji oni nikada ne bi nasli para ali ga puno, puno zele.
7. Nauci jednostavan trik sa kartama i pocne da ga izvodi u drustvu.
8. Zapocne konverzaciju sa nepoznatom osobom jednom nedeljno.
9. Kupi kartu za predstavu ili happening na koji nikada ne bi normalno isao.
10. Javno kaze kad nesto nije u redu. Kako kaze Stuart: ‘You are too big to be small’.
Par dana kasnije, Nova godina je stigla, sveza, tek otpakovana, i pojavio se i Danish. On zna da su planovi vec napravljeni, i njegovi saveti su se sveli na prakticne stvari tipa: kako povecati sanse da se to sve ostvari. Ne, ne – kako osigurati uspeh svojih planova. To vec bolje zvuci.
I on kaze ovako:
1. Budite specificni. Odrediti izvesne parametre, uze ili sire, ali zumirati na konkretne ciljeve.
2. Ciljevi treba da budu od opipljive vrste. Ili se mogu meriti, ili se mogu pokazati prstom, ali nikakvo crtanje u vazduhu.
3. Podici guzicu i baciti se u akciju ostvarenja. Potom plivati.
4. Biti realan. Niko nece podici guzicu, baciti se u akciju i plivati cele godine oko necega sto je nerealno.
5. Godina ce proci, kao i svaka druga. Iz tog a i drugih razloga, postaviti cilj i dati mu datum u ruke. Morace da ceka toliko dugo, i ni dan vise. Da ste vi cilj, cenili bi takav dogovor.
Momci su ovo sjajno izveli. Da preciziram: nasla sam se kompletno zatecenom. Jer sa izuzetkom par stvari sa one prve liste koje inace radim i nisu mi teske, sve drugo (ako resim da im pokazem da umem da se igram) zahteva da se poboljsam. I to ne malo. A ako je meni tesko, kako ce onda drugi, koji nisu upola tako dobri kao ja?! Briga za druge na stranu (Danish insistira da nema poredjenja) – ispada da je ‘samo’ u samopoboljsanju* glagol. I to tezak, mracno naporan, mucki, krvavo misicav, motiku-u-ruke freakin’ glagol. I uspeh je jedan isti takav &^%$#@ glagol. Obicno ljudsko bice a toliko *&^%$#!#$%^&* glagola! I ‘obicno’ je verovatno glagol, i ‘ljudski’, a ‘bice’…pa da – glagol. Cini te ono sto cinis. Necinjenje, apstinencija od cinjenja, uzdrzanost ili neopredeljenje po pitanju cinjenja, razmisljanje i razlicite vrste refleksija na temu cinjenja ukljucujuci cinizam, ironiju i blago mrstenje… nema tu glagola. Bezglagolna zona. Wimpland.
*’poboljsanje’ je slag na torti, kad se zavrsi argatovanje. Ako ti je jos uvek do slaga, ili torte.
Procitala sam sta si ti napisala, pocela ono sto su njih dvojica, i nemam zivaca za te instant fore. Kao da su otkrili rupu na saksiji!
Zar, zaista ima ljudi koji se podvode takvim savetima?
Srecna Tebi Nova godina i ostani takva kakva jesi, to ti ja zelim.
Vazi, zelena.
У ствари, Ваше текстове читам (скоро) редовно, Ивана – тако, и тада, некако распоредим и једну дозу туге, која ми служи, кад устреба, као подсећање и/или опомена; заиста је сада веома тренди некакво сузбијање ега (кажу, највећи трговац на свету: схватам, стари Грци су имали истог бога за трговце и лопове), али некако проведох скоро 1/4 века бавећи се спољном трговином при чему са тзв. егом имам супротан проблем, од раних дана сам га превише потискивао (и стога био лош трговац)
..
Међутим, под притиском посла пред НГ и потоњим спавањем, тек данас прочитах у даху Ваших шест најновијих текстова, па ме мало онако звекнуше утисци: комплимената бих пуно дао када бих било моје да их коментаришем, а није, моје је да их доживљавам; чини ми се, пак, да би у једној књизи нашли већ они сами своју форму; гледе спасилаца наших душа, атеизам (агностицизам, штагод) доживљавам одувек као слободу – деци смо саопштили да нису крштени и да то могу да ураде када пожеле (нисам их питао да ли су, пунолетни су већ више година, верујем да би рекли да јесу); јелку и комлетан угођај са украшавањем и уживањем у тајанственом светлуцању сам прескочио први пут после пола века, није ми било до тога. А ево и зашто, да се ово писање не би свело само на пуке комплименте: новогодишњу ноћ сам провео чудесно, надгледајући на бг аеродрому истовар 93 тоне јуница из џамбо-џета: из Канаде су приспеле 174 стеоне кравице, свака готово пола тоне тешка.
Када сам се попео на то чудовиште од авиона и покушао да направим снимак, замаглиле су се и наочари и мобилни, пара је летела око њихових тела а скрозирале су ме наркотизоване крупне очи – свакој је уво било пробушено и закачен одговарајући тег, и читаву ледену ноћ су, без да се иједна огласила, по истовару улазиле у шлепере да би на оближњој фарми зачеле нову расу, прошле карантин, потом биле мужене аутоматима и до краја свог живота гледале бледо. Ово је пета од десетак најављених испорука, око десет њих не преживи адаптацију, али се из сваке испоруке отели двадесетак телади, кажу.
Траје, дакле, интерконтинентална размена тела и умова. Ваљда свако има некакве користи од тога, питам се има ли разлике и у чему је поента?
Uh, dragi MuadDibe, ja cu ovu Vasu Novogodisnju noc zapamtiti. I sliku kravica, i muk u ledenoj noci sa otvorenim ustima jumbo-jet-a. Magicno zaista, samo dosta drugacije od onoga kako smo zamisljali magiju kao deca. Iako je zamisljanje uvek cudan posao.
Na pitanje nemam odgovor, i bojim se ga i inace nema. Kratkotrajni interesi obavljaju posao umesto poenti, evo vec…oduvek.
Drago mi je da tekstove dozivljavate. To mi je zaista bas, bas drago.
I ja dozivljavam pitanje ateizma/agnosticizma kao slobodu. To je velika stvar, i preneti to deci je vrlo vazno. Zato sto se vrata tako lako zatvore.
Lep pozdrav,
Suštinski nisam pristalica tih crtica samopoboljšavanja ili kako god, ali ima nešto sveže u njima. Pošto recepta za srećan, uspeštan, lep i najbolji život zapravo i nema, ljudi su pronašli rešenje u igri. Traže rešenja, probaju razne tipove življenja, uvode novine, kombinuju mogućnosti, jednostavno, zabavljaju se. Za sve to ipak je potrebna određena širina duha i skidam kapu svakome ko se potrudi. Na kraju krajeva, tako se i vama pruža mogućnost za rađanje novih ideja.
Što se priče MuadDiba tiče, često pomišljam šta se dešava iza uobičajene slike života nekog mesta, u krajnjoj liniji čitavog sveta. To tek možemo videti kada nekim slučajem ispadnemo iz svakodnevno viđenog i nađemo se u potpuno drugačijim okolnostima. U stvari, udaljimo se od ustaljenog, izvučemo glavu iz zemlje da bismo je videli izdaleka. Onda smo sigurniji u to kako neke stvari funkcionišu. Jadne kravice. I uz kravice.
Ивана, Ваши текстови се једноставно морају доживљавати – из једноставног разлога што изражавају осећања,таква каква јесу, и они јесу по мени чиста литература (зато и споменух да би они сами себи нашли одговарајућу форму у евентуалној књизи, али и то да мени лакше падне када постигнем да распоредим количину блуза тек када их редовно читам, а да мало јаче ”шутну” када их прочитам више, намах).
Данас је у бгд ледени божићни дан, за мене прилика да се опет наспавам после потоњих утовара неких далеко опаснијих роба у џамбо птице и да, иронично, честитам својој супрузи рођендан (она је, као Буњевка, крштена у католичкој цркви а рођена на дан православног Божића). А грејање за сада још функционише – не захваљујем за то нашој православној руској браћи.
За мене је због слободног времена овај дан прилика да покушам да надокнадим пропуштену преписку са драгим ми а непознатим особама.
Стога, Милице, додао бих да је моја прича о кравицама једноставно била мој лични утисак, који неминовно не мора бити истинит: у питању су високо млечне јунице холштајн-фризијске расе, дакле нешто аријевско, скупо плаћено, тај увозник прави читаву латифундију тамо негде око Добановаца, тзв. доњи Срем – већ је и хеликоптер купио едаби могао да надлеће преко 500 хектара земљишта.. А оне саме су вероватно здравије од свих нас овде, што рече мој колега.
Назначих горе да ће оне до краја живота гледати бледо: то је већ 1 безобразлук у питању, за који се не бих усудио да га образложим (1 други Сремац би то могао, који овде повремено сврати, пошто сам на другом блогу прогласио ”Буковски је Сремац”)..
Али да не бих драмио, ради се о томе да ће их аутомат мусти (дирати тамо) а да неће доживети, хм, па ће зато гледати бело. Извињавам се
Milice, da, to je bila srz mog teksta. Nije bitno da li ce se tako nesto raditi kroz gurue (odnosno, jeste vazno, jer od njih treba bezati), ali vrlo je vazno RADITI. I efekti, po mom misljenju, mogu da budu daleko siri od male zabave, ali ne moraju, ni to nije lose.
Ono sto je mene samu iznenadilo je da sam odjednom uhvatila sebe kao reakcionarno zakeralo, jer sam shvatila da bi zahtevalo ne mali napor da nateram sebe u vecinu tih malih izazova. To mi uopste nije prijalo. Jer sam definiciju sebe uvek gradila oko toga da se upustam u izazove, velike i male, i svasta sam jos mislila. Popustam na pogresnim mestima
I ja vrlo cesto razmisljam o pricama moje se kriju iza uobicajene slike. To kako si opisala svoje utiske MuadDibove price je u stvari povezano sa ovim tekstom, po mom misljenju. U drugacijim okolnostima, iz drugog ugla, u manje ili vise ozbiljnim situacijama, mnogo se toga izmeni, prodrma, i mnogi ljudi bi od toga pobegli. Nekad se mora glava zavuci nazad gde je bila – treba je ipak sacuvati – ali ne previse cesto, i ne odvise dugo. Sve je to jedna kompleksna, dinamicna igra u kojoj se cesto izgubi osecaj igranja.
MuadDibe, slazem se da je daleko bolje kad se bluz rasporedi malo. Ja jedino mogu da ga podnesem sa pauzama i povremenim dozama euforije.
Opis junica nije zahtevao istinitost vecu od Vaseg prisustva te hladne noci. Prica moze dalje da se nastavi, ili se ubaci i uvod, pa komercijalna pozadina, i neizbeznost u ekonomskom poslovanju sveta kakvim ga znamo, ali ostaje da je slika koju ste nam dali mocna i arhetipski tragicna. Sve bi to moglo bolje, je mislim sustina bluza.
..ali ostaje da je slika koju ste nam dali mocna i arhetipski tragicna. Sve bi to moglo bolje, je mislim sustina bluza.
……..па –да, што је и најинтересантније, у међувремену сам преко bluetooth-а пребацио и пар сличица тих кравица које (сличице) не одударају од моје приче већ је, зачудо, прилично добро поткрепљују: замагљена, дубока унутрашњост велике птице препуна до бескраја тамо тих боксова а у сваком њих 4-5 итд., али није то важно, ускоро ће слетети нове и поново ће читаву моју причу (али сасвим случајно започету пошто се једва усудих о свему да не бих досађивао) допунити исти онај завршни утисак: када јунице прелазе из боксова у шлепере, усмеравају их (туку) кратким одебљим штаповима по глави (сваки час се неки штап поломи и кроз мрак лете комади) а онда оне одједном утрче једна за другом, те се овећи шлепер подуже тресе од те снаге, далеко јаче од оне која их у њега утерује.
Драга Ивана, слажемо се вероватно у томе да је суштина блуза у самим почецима (не коренима): ”I woke up this morning…” – даље следи све
Хвала на простору и стрпљењу, срдачно Ваш
Da, trebalo je verovatno ocekivati takav zavrsni deo te price.
Meni je jako drago da ste je podelili ovde, sa mnom i drugima koji svrate. Treba pricati, reci ono sto se vidi i zna, neka bude i na neobicnim mestima. Nece nista promeniti, ali bluz nije u menjanju stvari.
Hvala Vama. Naspavajte se, uhvatite te prekide u realnosti poslovanja i obaveza, i zadrzite ih malo duze.
Sve najbolje,
Nece nista promeniti, ali bluz nije u menjanju stvari.
Управо о томе се ради, Пастернаку је и забрањено, верујем, да прими Нобела зато што Лара на крају романа каже да није било њихово да мењају свет, већ да се воле..
Као што ни до блуза није да мења, већ да описује – и каже како је било:-)
Lepo ste to ilustrovali. Umetnost ponekad gubi u realnom svetu, ponekad trijumfuje, ali najvaznije je da belezi.
sve čitam ovu Vašu prepisku i čini mi se da ću sad da pustim Billie Holiday….
Nisam razmisljala o muzici za ove slike, ali u pravu si. Moglo bi puno toga. Lepo.