Govor Umetnost i Pravila – GUP

U polusatnom programu sinoc pod nazivom Arts&Minds, koji ne pratim redovno ali kad naletim obicno pogledam, i u kome daju vesti iz kulture i umetnosti, i gde se cesto moze cuti nesto zanimljivo, dakle u tom programu sinoc jedan od segmenata je o bendu koji je dobio nagradu Polaris. Ispostavilo da je ta nagrada za umetnicki dojam. Bend su momci iz Montreala koji sada zive u Torontu. Drago mi je za njih, i kao priznanje i za $20,000 koliki je novcani iznos nagrade. Ono malo muzike sto sam cula je onako, nista narocito, ali posle nekoliko decenija pop muzike zaista se malo toga cuje da je novo i originalno. Neka se trude, sto da ne, svakoj generaciji trebaju njeni svezi decaci na posterima. I tako pricaju sa njima i oni sa kamerom, i izmedju ostalog navede jedan od njih – gitarista – kakav je sok bio doci iz Kvebeka u Toronto, gde se u 11 uvece ne moze kupiti flasa vina. U stvari moze, u restoranu ili baru, tri-cetiri puta skuplja. Medjutim on je hteo da kaze nesto a ne znam sta je to u stvari bilo. I tako stoje njih dvojica, u Montrealu, drze bocu nekog pica u ruci, ali umotanu u braon papirnu kesu, jer ni u Kvebeku nije dozvoljeno otvoreno piti na ulici i iz flase koja nije tako umotana (pisala sam vec o tome), i ja se zapitam – sta ovi momci u stvari imaju da kazu a da bi ikoga moglo da zanima? Ili bar mene. Ne samo zato sto sam starija i pametnija, vec zato sto oni uzimaju sebe ozbiljno (pretpostavljam) kao umetnike, znaci svako bi trebao da ih saslusa. Doduse, moguce je da su oni usli u celu stvar zbog seksa, dopa i para, sto se provereno dosta lako ostvaruje kroz rock’n’roll, ali ako oni sami smatraju da su nesto vazno, kako je to da ne znaju tako jednu vaznu stvar kao sto su gradjanske slobode i gradjanska odgovornost.

Momci verovatno misle da kad bi svi bili kao oni – umetnicki i sve u svemu vrlo fini – svet bi bio bas lep. Cudo jedno kako jedna nagrada i malo vina ispuste mozak iz ljudskih bica. Momci ne samo sto ne znaju nego verovatno nisu nikad ni pomislili da je svako pravilo nastalo kao krvava posledica njegovog odsustva, ili bar nepostovanja istog. Sta to znaci? Konkretno – pojas za vezivanje u automobilima je mandatoran zato sto je na hiljade a verovatno i stotine hiljada poginulo jer ljudska tela lete pri sudarima. A to se znalo jos od Njutna. Kontrola prodaje alkoholnih pica, ili bar pokusaj kontrole, je dosao zato sto hiljade a verovatno i stotine hiljada zena i dece a i muskaraca je bilo pretuceno, zgazeno ili drugacije osteceno od strane pijanaca. Kontrola vatrenog oruzja je uvedena (gde jeste) zato sto, provereno, i obicni ljudi postanu ubice kad im je oruzje pod rukom. Obavezno i besplatno obrazovanje je uvedeno zato sto su mnoga deca, a narocito devojcice bile sprecene da idu u skolu od strane sopstvenih roditelja. Primera ima nebrojeno pa da ne nabrajam dalje, naci ce svako sebi neki koji mu je naroctio drag.

Momci se izgleda nikada nisu pitali koliko pravila znaju da su uzasno losa, smrtonosna po ljude i uopste uzasavajuca. Jos su se manje zapitali sta je to zaista sto cini svet losim. Ljudi koji krse pravila, ili pravila? Eno jos pre vise hiljada godina, kad je sve bilo jednostavnije pa su i pravila sveli samo na deset, rekose ne ubij, ne kradi i sl. i niko ni trepnuo nije ni kod prvog ni kod milionitog ubistva; kradje nisu vredne pomena.
I Govor je slucajnost kao i Inteligencija, ali je neverovatno kako se retko kada udruze. Kao dve slucajnosti i retkosti u Univerzumu reklo bi se da su srodne duse. Valjda se Govor vise lozi na Glupost. Mora da je to – bimbo effect – jer od tog para ne mozes vise ni sopstvenim usima da verujes, ni ocima, a pocinjes da sumnjas i u osnovne operacije matematike kao 1+1=2. Ali to je Logika, uh, nju tek svi mrze. A ja mrzim kad vidim jos jednu generaciju nadobudnih koji pevaju o slobodi, hiljade im aplaudiraju, i nagrade im daju, a nikada, ali zaista nikada nece shvatiti koja je obaveza sloboda, i sa koliko pravila ona u stvari dolazi. Gde je tu umetnost?